Grade se stanovi za izbegle
- 12.12.2012.
Novcem prikupljenim na donatorskoj konferenciji u Sarajevu uskoro pocinje izgradnja 27.000 stanova za prognane,raseljene i povratnike u BiH i susednim zemljama.
U izbeglickom naselju u Tasovcicima kod Capljine u trošnim barkama, koje zimi prokišnjavaju, živi 80 prognanika. Imaju zajednicke sanitarne prostorije, pa jedan tuš koristi njih blizu trideset.
Porodica Ive Grgica, cija je kuca u Kaknju spaljena i do temelja srušena, živi u ovom kampu od 1993. Ivo kaže da su želeli da se vrate u svoje rodno selo Bare, ali nisu uspeli.
„Ja sam 2002. tražio pomoc za obnovu kuce. Bila je tada u Kaknju italijanska organizacija Bergam. Medutim, rekli su mi da pojedinacno ne mogu ništa da gradim i kako treba da se prijavim sa najmanje 4-5 porodica za obnovu kuca. Tako sam ovde ostao, uzeo sam plac na Hotnju (u susednoj stolackoj opštini) izlio temelje od svojih sredstava, i dalje ne mogu, pa dokle šta i kako ne znam“, kaže Ivo. Ivina porodica se još nada da ce im država na bilo koji nacin pomoci da završe kucu.
Poput porodice Grgic, o svom domu sanja još 2.700 familija u izbeglickim kampovima širom BiH. U cetiri države bivše Jugoslavije, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, procenjuje se još je, 17 godina nakon rata, stambeno nezbrinuto oko 176.000 prognanika, raseljenih osoba i povratnika. Od toga samo u Bosni i Hercegovini je njih cak 50.000.
Izbeglicko naselje u Tasovcicima trebalo da bude privremeno Ministar za ljudska prava i izbjeglice BiH Damir Ljubic kaže da vlasti BiH planiraju da pomognu onima koji se nalaze na teritoriju BiH da dodu do svog doma: „Savet ministara zatražilo je kredit od 50 miliona evra od Razvojne banke Saveta Europe za stambeno zbrinjavanje ljudi koji žive u izbeglickim kampovima, kako bi oni bili zatvoreni u narednih 4-5 godina. Ocekujemo pozitivan odgovor u februaru sledece godine“, kaže Ljubic.
BiH, uz to, za stambeno zbrinjavanje izbeglih raseljenih i povratnika ima na raspolaganju i 20 miliona evra od Saudijskog fonda, te 15, od ukupno 45 miliona evra, koliko ce joj pripasti prilikom raspodele novca prikupljenog na medunarodnoj donatorskoj konferenciji održanoj proletos u Sarajevu.
Na toj konferenciji je za program regionalnog stambenog zbrinjavanja prognanih i izbeglih, u koji su, uz BiH, ukljucene i Hrvatska, Srbija i Crna Gora ukupno prikupljeno 300 miliona evra, od cega je najviše donirala Evropska unija – 230 miliona. Portparolka specijalnog predstavnika EU u BiH Zora Stanic kaže za DW da Evropska komisija cvrsto stoji iza tog programa cije bi realizacija na terenu trebalo da pocne vec u januaru sledece godine, nakon što donatori pregledaju i odobre projekte.
„To je ne samo jedan sjajan primjer regionalne saradnje, vec ce omoguciti u narednih cetiri do pet godina da se izgradi 27.000 stambenih jedinica u celom regionu, cime ce se obezbediti smeštaj za nekih 73.000 ljudi“, kaže Staniceva za DW.
Ona dodaje da je posebno važno da se zemlje, koje su ukljucene u ovaj proces, fokusiraju na uspostavljanje struktura na državnom nivou za implementaciju programa što ce omoguciti i pripremu prvog talasa projekata koje bi zemlje trebalo da dostave Sekretarijatu Regionalnog stambenog programa i Tehnickom komitetu, što se ocekuje pocetkom sledece godine.
U meduvremenu Savet ministara BiH uputio je u parlamentarnu proceduru novi zakon o prognanicima, koji im omogucava pravo izbora prebivališta i pravo na nadoknadu štete, ali, kako nam je pojasnio ministar Ljubic, ne u vrednosti ukupne predratne imovine prognanih i raseljenih, vec kroz odgovarajucu pomoc da ostvare pravo na vlastiti dom.
(Izvor: B92)
Slovenci masovno kupuju nekretnine na primorju nakon ulaska Hrvatske u Šengen
Hrvatska je 1. januara 2023. ušla u Šengenski prostor i uvela evro kao valutu. Komšije su na taj način postali deo najvećeg područja slobodnog kretanja roba i ljudi u svetu,...
MONSTAT: Podaci o prosečnoj ceni stanova nisu greška
Podaci o prosečnoj ceni kvadratnog metra stana u novogradnji u četvrtom kvartalu 2022. godine nisu greška i nisu izvučeni iz konteksta, saopštili su iz crnogorskog Zavoda za...
Evropa upozorava na krah: Tržište nekretnina bi moglo da oslabi uskoro?
Da li rast cena nekretnina može da ugrozi hrvatsku privredu? Evropski odbor za sistemski rizik (ESRB) izdao je pre dva dana upozorenja i preporuke za nekoliko zemalja...
Pitanje je koliko će kupci moći da izdrže povećanje cena
Na crnogorskom tržištu nekretnina je prošle godine zabeleženo značajno povećanje interesovanja i prodaje u odnosu na kriznu 2020. godinu. Investitori i predstavnici...
Ko kupi stan, dobija državljanstvo - pod jednim uslovom
Vlada Crne Gore je juče prihvatila da na listu razvojnih projekata iz oblasti turizma, na osnovu koje se investitorima može dodeljivati crnogorsko državljanstvo, uvrsti...
Raskrinkani: Firmi koja je gradila i u Srbiji i Hrvatskoj izrečena najveća kazna u istoriji
Austrijska savezna kancelarija za zaštitu tržišne konkurencije (BWB) izrekla je najveću kaznu u istoriji tog tela. Kažnjena je jedna od najvećih austrijskih građevinskih...
Očekivali pad - tržište "eksplodiralo": Sve više kupaca iz bivše Jugoslavije
Početkom pandemije prošle godine svi u Hrvatskoj su očekivali, a bilo je i logično, da će doći do pada prodaje i cena nekretnina. Ipak, dogodilo se upravo suprotno - rast...
Evo za koliko možete kupiti stan u Budvi, Kotoru, Tivtu
Da je ove godine tržište nekretnina bilo posebno atraktivno doprinosi i činjenica da je sve veći broj ljudi počeo da češlja tržišta u regionu.Ispostavlja se tako da su...
Stan od 14 kvadrata prodaju za 56.000 evra, kažu - isplati se
Zagreb - U centru Zagreba se upravo nudi stan od 14 metara kvadratnih za čak 56.000 evra. Dakle, cena za kvadrat je oko 4.000 evra. Oglas je za samo jedan dan skupio više od...
Od 1000 do 1900 evra kvadrat: Cene starih stanova u Zagrebu niže nego što se smatra
Zagreb -- Poslednje istraživanje pokazalo je da su cene starih stanova u Zagrebu niže nego što se smatra i da variraju od 1.034 evra do 1.905 evra po kvadratu. Prema...
Cene nekretnina 25 odsto uvećane od 2016. godine
Cene nekretnina u Hrvatskoj porasle su za 25 odsto od 2016. godine. Glavni krivci za skok cena su rast BDP-a, odnosno standarda građana, mnogo niže kamate i manji broj...