Hrvatska je 1. januara 2023. ušla u Šengenski prostor i uvela evro kao valutu. Komšije su na taj način postali deo najvećeg područja slobodnog kretanja roba i ljudi u svetu, u kojem se nalaze sve članice Evropske unije, osim Bugarske i Rumunije, Kipra i Republike Irske, kao i još četiri države koje nisu članice EU: Švajcarska, Island, Lihtenštajn i Norveška.

Ulazak Hrvatske u Šengen doveo je i do većeg interesovanja stranaca za kupovinu zemljišta, stanova i kuća, pre svega na primorju. Na njihovu kupovinu otpada skoro trećina svih transakcija. 

Izvor: https://pixabay.com/

Prema pisanju slovenačkih, ali i hrvatskih medija, Slovenci masovno kupuje nekretnine na Jadranu, a u tome prednjače stanovnici Maribora, Celja i Ljubljane.

SKOK CENA NEKRETNINA U HRVATSKOJ

Cene nekretnina u Hrvatskoj beleže kontinuirani rast od drugog tromesečja 2017.

U trećem tromesečju prošle godine cene su u proseku porasle za 2.8 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok se na godišnjem nivou rast cena ubrzao na 14.8 odsto, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS) objavljeni sredinom januara ove godine.

Novi stambeni objekti u trećem tromesečju 2022. poskupeli su u proseku za 2.6 odsto u odnosu na drugi kvartal. U odnosu na treće tromesečje 2021. godine, cene novogradnje ojačale su za 17.4 odsto, pokazuje izveštaj DZS.

Cene postojećih stambenih objekata više su za 2.9 odsto na kvartalnoj, a 14.5 odsto na godišnjem nivou.

Cene stambenih objekata u trećem tromesečju 2022. u odnosu na drugi kvartal iste godine u proseku su za grad Zagreb više za 4.1 odsto, za Jadran 2.8 odsto, dok su za ostala područja niže za 0.8 odsto.

Izvor: https://pixabay.com/

I na godišnjem su nivou cene stambenih objekata u Zagrebu porasle, u proseku za 17.9 odsto. Na Jadranu je rast iznosio 12.8 odsto, a na ostalim područjima 13.9 odsto, pokazuju statistički podaci.

NEMCI, AUSTRIJANCI I SLOVENCI NAJČEŠĆI KUPCI

Jedna od značajnijih prednosti za one koji kupuju nekretninu u Hrvatskoj jeste činjenica da ta zemlja još uvek nije uvela porez na imovinu, kako saznaje portal NadjiDom.com.

Ovo pitanje će prema pisanju hrvatskih medija, morati da bude otvoreno, jer time što Hrvatska ne oporezuje nekretnine profitiraju upravo državljani bogatijih zemalja iz Evropske unije. Kako je njihov standard znatno viši od hrvatskog oni po vrlo povoljnim cenama, za njihove kriterijume, kupuju nekretnine na obali.

Vodeći se idejom o nekretnini kao dobroj investiciji većina kupuje kuću ili stan za sebe, dok drugi žele da na taj način dodatno zarade izdavajući nekretnine preko poznatih platformi kao što su Booking ili Airbnb. 

U 2021. stranci su u Hrvatskoj kupili 9.514 stanova i kuća, odnosno 50 odsto više nego godinu ranije. Najviše nekretnina kupili su Nemci - 2.637, Austrijanci - 1.109 i Slovenci - 2.309, ili čak 32 odsto više nego godinu ranije. 

Prema pisanju tamošnjih medija Slovenci su od 2013, kada je Hrvatska ušla u EU, kupili više od 11.000 nekretnina u toj zemlji.

- Oni koji dolaze s kopna većinom su iz Ljubljane, Celja i Maribora. Nekretninu kupuju za vikende, ali i kao investiciju. Oni s primorja kupuju s namerom dugotrajnijeg boravka - objasnio je za portal Seebiz.eu agent za nekretnine Nenad Krnić iz jedne od hrvatskih agencija za nekretnine. 

Izvor: https://pixabay.com/

Interesantno je da kupci koji prodaju svoje stanove u Portorožu, Kopru i Izoli često tim novcem na Jadranu kupuju kuću. 

- Ako govorimo o periodu pre pet godina, cene su još bile relativno povoljne. Ovde preko granice, u naselja kao što su Plovanija, Kaldanija, kvadrat se mogao pronaći i za 1.300, 1.400 evra, nakon čega su cene, posebno u zadnje dve godine, u odnosu na Sloveniju, drastično skočile - rekao je agent za nekretnine Daniel Lovšin.

ISTRA NAJTRAŽENIJA

U poslednje tri godine cene su porasle za oko 30 odsto u Istri, ali kako za pomenuti portal objašnjavaju sagovornici, uglavnom na račun većih troškova izgradnje. U narednim mesecima ne očekuju nova poskupljenja.

Kupci iz Slovenije spremni su za kvadrat u Hrvatskoj prosečno izdvojiti i do 3.000 evra, a najčešće pazare nekretnine u vrednosti od 150 do 350 hiljada evra.

Uglavnom biraju manje, dvosobne ili trosobne apartmane u blizini mora ili kuće u unutrašnjosti Istre, s obzirom na to da se iz Slovenije do Istre može stići za sat i po. Najskuplje nekretnine su u Fažani, Medulinu, Rovinju i Poreču

Prema rečima agenata iz Hrvatske udaljenost od mora ne mora da igra presudnu ulogu, ali je bazen u dvorištu nešto što mnogi kupci traže.

ŠTA SE OGLAŠAVA?

U želji da proverimo šta je sve u ponudi na hrvatskom primorju pogledali smo oglase za nekretnine na portalu NadjiDom.com. U ponudi dominiraju oglasi za luks stanove i vile, a cene nekretnine idu od više stotina hiljada do milion evra.

Izvor: https://pixabay.com/

Česta je kupovina kuca u Rovinju. Tako se u ovom šarmantnom istarskom gradu prodaju dve kuće za 740.000 evra.

Pored dva objekta površine 117 kvadrata u dvorištu površine 21.000 m2 nalaze se stabla masline i bazen, a poseban šmek daje predivan pogled na more. 

Svaka rezidencija ima opremljenu kuhinju sa trpezarijom, dnevni boravak s kaučem na razvlačenje za dve dodatne osobe, spavaću sobu s bračnim krevetom, kupatilo sa tušem i natkrivenu terasu.

U ponudi je i stan u Rijeci, najvećoj hrvatskoj luci, veličine 95 kvadrata po ceni od 310.000 evra.

Stan poseduje, wc, kupatilo, dve sobe, kuhinju i dnevnu sobu. Stanu pripadaju kao sporedni delovi u suterenu: garažno mesto i ostava.

Prodaje se i luksuzni stan u Crikvenici, 35 kilometara od Rijeke,  na samoj obali mora veličine 130 kvadrata, po ceni od čak 740.000 evra. Kako piše u oglasu, stan se nalazi u prizemlju, sastoji se od dnevne sobe s kuhinjom i trpezarijom, dve spavaće sobe sa dva kupatila i velike natkrivene terase površine 32 m2 usmerene prema moru te 90 kvadrata vrta koji se proteže bočno i ispred stana.

Stan u Puli smo pronašli u širem centru grada. Veličina je 48 kvadrata, a cena 130.000 evra.

Stan se nalazi u prizemlju male stambene zgrade sa četiri stana i sastoji od jedne spavaće sobe, kupatila i hodnika, kuhinje s trpezarijom i dnevnim boravkom.

Izvor: https://pixabay.com/

KAKAVA SU PREDVIĐANJA?

O trenutnoj situaciji na tržištu nekretnina u Hrvatskoj i visokim cenama govorio je za HRT predsednik Udruženja poslovanja nekretninama Dubravko Ranilović. 

On tvrdi da se u Hrvatskoj trenutno ne može govoriti o "balonu nekretnina", napominjući da situacija nije ni približna onoj kakva je bila 2008, kada su, kako kaže, bili nerealni krediti, nerealna očekivanja i nerealne cene.

Na pitanje da li se može očekivati i pad potražnje i pad cena, Ranilović je rekao da to zavisi od rasta kamata.

- Rast kamata definitivno smanjuje potražnju usled još nekih drugih okolnosti. Vidimo da se tržište nekretnina u državama EU gotovo prepolovilo. Prvo bi trebalo da usledi pad potražnje, pa usporavanje prometa s manjim brojem transakcija, a onda tek nakon toga, kako je to subjektivni stav prodavaca, sledi i korekcija cena.

Ranovilović napominje da bi posebno trebalo obratiti pažnju o traženim cenama jer nisu iste kao i realizovane, posebno kad je reč o nekretninama u starogradnji. U Hrvatskoj su 2022. tražene cene nekretnina porasle za 20 %, a realizovane su rasle od 12 do 14 odsto.

 Izvor: NadjiDom.com