Raskrinkani: Firmi koja je gradila i u Srbiji i Hrvatskoj izrečena najveća kazna u istoriji
- 01.10.2021.
Austrijska savezna kancelarija za zaštitu tržišne konkurencije (BWB) izrekla je najveću kaznu u istoriji tog tela.
Kažnjena je jedna od najvećih austrijskih građevinskih grupacija, Porr, koja zbog kartelskog ugovaranja cena mora da plati čak 62,35 miliona evra, prenosi hrvatski Tportal.
U kontekstu razgovora o nagodbi s agencijom za zaštitu tržišne konkurencije, uz uključivanje saveznog tužioca za kartele, Porr AG priznao je učestvovanje u kartelu pa se grupa obavezala da plati kaznu od 62,35 miliona evra zbog sporazuma u građevinskoj industriji, objavila su tela za zaštitu tržišne konkurencije, a prenosi agencija APA.
U proleće 2017, nakon detaljne istrage, inspektori BWB-a sproveli su pretres kuća u sklopu istraga o mogućim nezakonitim sporazumima o cenama u građevinskoj industriji, izveštava austrijska državna televizija. Prva obaveštenja o prigovorima firmama iz grupacije Porr poslate su u jesen 2019. godine.
"Istrage su u toku protiv brojnih drugih uključenih kompanija i očekuju se nove kazne", kažu iz nadležnog tela.
Predsednik uprave Porra, Karl-Hajnc Štraus, potvrdio je još ranije da je istraga u toku i da grupacija sarađuje s istražnim telima.
"Najoštrije osuđujem kartelske sporazume. Nikome od nas to ne treba. Kompanija je dobro pozicionirana i žao mi je što je došlo do ovoga", rekao je Štraus za građevinski portal AGBau.
Grupacija Porr imala je u 2020. 5,2 milijarde evra prometa, a EBITDA je bila za 51 milion evra (gotovo sedam posto) manja nego godinu pre zbog pandemijskih ograničenja.
Hrvatski ogranak Porra radio je na izgradnji većine poslovnih nebodera, među kojima se ističe Zagrebtower.
U Srbiji je, između ostalog, Porr gradio most na Adi.
(Izvor:B92)
Slovenci masovno kupuju nekretnine na primorju nakon ulaska Hrvatske u Šengen
Hrvatska je 1. januara 2023. ušla u Šengenski prostor i uvela evro kao valutu. Komšije su na taj način postali deo najvećeg područja slobodnog kretanja roba i ljudi u svetu,...
MONSTAT: Podaci o prosečnoj ceni stanova nisu greška
Podaci o prosečnoj ceni kvadratnog metra stana u novogradnji u četvrtom kvartalu 2022. godine nisu greška i nisu izvučeni iz konteksta, saopštili su iz crnogorskog Zavoda za...
Evropa upozorava na krah: Tržište nekretnina bi moglo da oslabi uskoro?
Da li rast cena nekretnina može da ugrozi hrvatsku privredu? Evropski odbor za sistemski rizik (ESRB) izdao je pre dva dana upozorenja i preporuke za nekoliko zemalja...
Pitanje je koliko će kupci moći da izdrže povećanje cena
Na crnogorskom tržištu nekretnina je prošle godine zabeleženo značajno povećanje interesovanja i prodaje u odnosu na kriznu 2020. godinu. Investitori i predstavnici...
Ko kupi stan, dobija državljanstvo - pod jednim uslovom
Vlada Crne Gore je juče prihvatila da na listu razvojnih projekata iz oblasti turizma, na osnovu koje se investitorima može dodeljivati crnogorsko državljanstvo, uvrsti...
Očekivali pad - tržište "eksplodiralo": Sve više kupaca iz bivše Jugoslavije
Početkom pandemije prošle godine svi u Hrvatskoj su očekivali, a bilo je i logično, da će doći do pada prodaje i cena nekretnina. Ipak, dogodilo se upravo suprotno - rast...
Evo za koliko možete kupiti stan u Budvi, Kotoru, Tivtu
Da je ove godine tržište nekretnina bilo posebno atraktivno doprinosi i činjenica da je sve veći broj ljudi počeo da češlja tržišta u regionu.Ispostavlja se tako da su...
Stan od 14 kvadrata prodaju za 56.000 evra, kažu - isplati se
Zagreb - U centru Zagreba se upravo nudi stan od 14 metara kvadratnih za čak 56.000 evra. Dakle, cena za kvadrat je oko 4.000 evra. Oglas je za samo jedan dan skupio više od...
Od 1000 do 1900 evra kvadrat: Cene starih stanova u Zagrebu niže nego što se smatra
Zagreb -- Poslednje istraživanje pokazalo je da su cene starih stanova u Zagrebu niže nego što se smatra i da variraju od 1.034 evra do 1.905 evra po kvadratu. Prema...
Cene nekretnina 25 odsto uvećane od 2016. godine
Cene nekretnina u Hrvatskoj porasle su za 25 odsto od 2016. godine. Glavni krivci za skok cena su rast BDP-a, odnosno standarda građana, mnogo niže kamate i manji broj...