U građevinarstvu u svetu sve je prisutnija gradnja takozvanih "zelenih zgrada". To podrazumeva upotrebu materijala koji nisu štetni po životnu sredinu, ali i to da objekti budu energetski efikasni, da štede vodu, smanjuju emisiju ugljen-dioksida i količinu otpada.

"Zelenom zgradom" može se smatrati samo ona koja ispunjava neki od međunarodnih nezavisnih standarda zelene gradnje i koja ima odgovarajući sertifikat, od kojih je najrasprostranjeniji američki LEED, kaže član Saveta zelene gradnje Srbije Mladen Bogičević.

"Standardi pokrivaju kriterijume koje treba da ispuni jedna zgrada da bi mogla da bude sertifikovana kao "zelena zgrada". U zavisnosti od toga koliko tih kriterijuma ispuni, ona može dobiti sertifikat različitih nivoa: običan, zlatan, srebrni i tako dalje", objašnjava Bogičević.

Sve je više kompanija u svetu koje zahtevaju da njihovi objekti budu građeni prema standardima zelene gradnje, a raste i broj država koje insistriraju na tome da sve zgrade koje finansiraju budu zelene. Svetski savet zelene gradnje okuplja oko 60 odsto kompanija koje se bave građevinarstvom, a u 90 država postoje nacionalni saveti.

U Srbiji je 2010. osnovan Savet zelene gradnje da podstakne i vodi preobražaj srpske građevinske industrije i celokupnog tržišta ka održivosti i praksi zelene gradnje. Trenutno se sprovodi nekoliko projekata različitih zelenih zgrada koje će ući u sertifikaciju, kaže Bogičević.

U našoj zemlji trenutno je aktuelno pet projekata različitih "zelenih zgrada". Dakle, zgrade koje se grade i koje će ući u proces sertifikacije za zelenu zgradu. Tu je reč o velikim projektima koji će sa sobom povući brojna druga preduzeća i dobar deo građevinske aktive u Srbiji, objašnjava naš sagovornik.

IT park u Inđiji prvi je tehnološki park kao grinfild investicija u Srbiji, a ujedno i prvi projekat koji je ušao u procesu sertifikacije za LEED gold. Vodeći projektant i koordinator projektantskog tima Miloš Petrović podseća na to da je inicijativa da se inđijski IT park radi prema tom standardu došla od investitora.

"Ciljna grupa zakupaca IT parka u Inđiji orijentisana je ka "zelenoj gradnji". U sopstvenom standardu ona ima uslov da objekti u koje oni ulaze budu građeni po principima "zelene gradnje", odnosno, da budu LEED sertifikovani. Projektovanje po principima "zelene gradnje" donelo je novi kvalitet, koji se ogleda u povećanom komforu, funkcionalnosti i ekonomičnosti samih objekata", kaže Petrović.

Kako dalje objašnjava, svi ti parametri su na nekim načinom dokazivi. Postoji jasna slika o tome kako se oni ostvaruju. Prvo, to je velika prednost za buduće zakupce i za investitora na kraju krajeva i za životnu sredinu gde će taj kompleks biti napravljen.

Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva prvo je javno preduzeće koje je pristupilo Savetu zelene gradnje Srbije.

"Razlog za to je želja da podignemo svest lokalne zajednice tako što ćemo javne objekte graditi po principu zelen gradnje, kao i da postanemo lideri u zelenoj gradnji u javnom sektoru”, objašnjava koordinatorka svih sektora u direkciji Duška Mrvoš.

Kao javno preduzeće, navodi ona, smatrali smo da moramo prvi da damo primer i rešili smo da sertifikujemo gradnju na dva objekta.

"Prvi će biti potpuno nov objekat. U pitanju je izgradnja predškolsle ustanove, jer želimo da kvalitet prvo bude omogućen najmlađima, a zatim nam predstoji zahtevna rekonstrukcija jednog objekta pod zaštitom. Dakle, želeli smo na dva različita objekta (novom i rekonstrukciji starog) da "provežbamo zelenu gradnju", dodala je Mrvoš.

Na pitanje da li tako složen proces gradnje mnogo košta, Mrvoševa kaže da "načelno, zelena gradnja ne mora da košta više, jer ona pre svega podrazumeva odgovornost i posvećenost kako projektanata i izvođača, tako i ljudi koji prate tu gradnju i projektovanje".

Postoji više strategija kako se dolazi do "zelene zgrade" bez povećanja cene. Pre svega treba se setiti, na primer, da loše organizovano gradilište povećava cenu gradnje, pa zelena gradnja posvećuje veliku pažnju svakom segmentu procesu izgradnje, dodala je ona.

Miloš Petrović tvrdi da se zelena gradnja i te kako isplati.

"Malim povećanjem početne investicije za nekih za 10 -15 odsto, dobiju se kasnije velike uštede u eksploataciji objekta i tako gledano kroz njegov životni vek on je jeftiniji, racionalniji i daleko pogodniji za životnu sredinu i sve ono što je danas aktuelno: zagađenje, energija, prirodni resursi", poručuje Petrović.

Prema rečima Bogičevića, procesi za sertifikaciju prvih objekata u Srbiji počeli su 2010, pa se prvi sertifikat za zelenu zgradu očekuje do kraja ove godine. Savet zelene gradnje, koji trenutno ima 40 članica, organizuje

Prvi regionalni sajam i konferencija zelene gradnje, koji će od sutra do subote biti održani u Beogradu. Biće to prilika da se predstave najnoviji trendovi u zelenoj gradnji u svetu, ali i mogućnost da se razmene znanja i iskustva u vezi sa projektovanjem i izgradnjom zelenih zgrada.

(Izvor: RTV)