Zamrzla stanogradnja
- 11.08.2011.
U poslednja dva meseca u Beogradu prodato samo dvadesetak gotovih stambenih jedinica.
Završeni stanovi
|
Srbija |
Beograd |
2007.godina |
19.049 |
7.601 |
2008.godina |
19.815 |
7.306 |
2009.godina |
19.103 |
6.150 |
2010.godina |
18.648 |
5.684 |
*
Prodaja stanova u Srbiji je gotovo zamrla. Još se gradi i nešto dešava jedino na mestu bivše kasarne „Stepa Stepanović” u Beogradu. Država je kao investitor tog kompleksa uspela da u protekla dva meseca nađe kupce za 326 stanova. Van „Stepe Stepanovića”, kriza drma graditeljstvo, jer je u istom periodu, prema podacima Privredne komore Srbije, u Beogradu prodato svega dvadesetak gotovih stambenih jedinica. Prošle godine je u glavnom gradu sagrađeno 1.610 stanova manje nego 2008, kada je počela globalna besparica. Na to će, veruju sagovornici „Politike”, kao so na ranu pasti odluka Narodne banke da uvede 20 odsto učešća za stambene kredite.
Uprkos sve manjoj gradnji i potražnji stanova, padu cene kvadrata i do 30 odsto u odnosu na 2008. godinu, upućeni u tržište smatraju da novog pojeftinjenja nekretnina neće biti. A red za stambene kredite biće sve kraći.
Tvrdnju, da se investitorima ne isplati da dodatno snize cene, Nedeljko Malinović, direktor agencije za nekretnine „Legat”, objašnjava činjenicom dasu oni svoje projekcije pravili pre krize, kada su troškovi gradnje i potražnja bili veći, ali i profit deblji.
– Preduzimači,koji su pre tri godine započinjali projekte na Vračaru, u zamenu za plac vlasnicima udžerica, davali su 30 odsto izgrađenih kvadrata. Ali tada je kvadrat bio 3.000 evra, a sada je 2.000 i opet ne mogu da ga prodaju. Gomilu objekata koji su započeti, besparica je zaustavila ili odložila. Sada se mahom podižu oni koji su dobili dozvole po starom zakonu –ističe Malinović.
Najdrastičniji pad cena osetile su nepokretnosti, čija je vrednost pre krize bila naduvana, dok su one realnije pojeftinile do 20 odsto, tvrde upućeni. Ni to za većinu građana nije uteha, jer im je mala kupovna moć, a mera NBS-ajoš jedna otežavajuća okolnost, smatra Malinović.
–Besparica dugo traje i ljudi su i do sada imali problem da obezbede 10 odsto učešća, ali su do njega lakše dolazili tako što su pozajmljivali od rodbine ili prijatelja. Međutim, sada za stan od 100.000 evra treba 20.000 evra učešća, što je daleko teže zajmiti, a kamoli uštedeti. Možda će veće učešće moći da podnesu kupci u unutrašnjosti Srbije, jer, na primer, u Čačku za 40.000 evra može da se kupi trosoban stan, a za te pare u Beogradu samo garsonjera –kaže Malinović.
Ko ima novac da pazari stan, on će ga uzeti na kredit ili za keš i nije toliko važno da li je učešće 10 ili 20 odsto, mišljenja je Goran Milovanović, tehnički direktor građevinskog preduzeća „Ratko Mitrović – Dedinje”.
–Plate jedva namičemo iako smo ih smanjili za 25 odsto. Posao je prepolovljen, konkurencija velika. Zato smo prinuđeni da spuštamo cene izvođenja radova da bismo dobijali poslove. Ranije smo imali profit između šest i deset odsto, a sada četiri, pet odsto. Poslednjih godina pristajemo da zarada bude nula samo da ne bismo stavili ključ u bravu – kaže Milovanović.
Prosečne cene kvadrata novogradnje u evrima
|
Beograd |
Niš |
Zagreb |
Budimpešta |
2007.godina |
1.500-2.500 |
- |
1.900 |
1.350-1.400 |
2008.godina |
1.500-2.600 |
1.200-1.300 |
2.500 |
1.400-1.450 |
2009.godina |
1.400-2.600 |
1.100-1.200 |
1.950 |
1.250-1.350 |
2010.godina |
1.500-2.600 |
950-1.050 |
1850 |
1.250-1.290 |
Ukoliko ne bude velikih privatnih investicija za mnoge građevinske firme, ta opcija neće biti isključena.
Veliki broj preduzeća nije likvidan i zato što nemaju olakšice poput onih u Hrvatskoj, gde izvođači PDV-aplaćaju po naplati, požalio se Dragan Kopčalić, direktor GP „Montera”.
–Kod nas je apsurdna situacija da izvođači radova po završenoj situaciji, fazi posla, plaćaju državi PDV od 18 odsto. Dotle su investitori poreza oslobođeni čim potpišu situaciju. I niko nam ne garantuje da će nam investitor platiti za godinu, dve. Čak i kada je država ulagač, a mi izmirili porez, ona nam duguje za završeni posao –ističe Kopčalić.
„Zašto bi sada investitori ulazili u rizičan posao izgradnje kada kapital mogu da stave u banku i ubiraju kamate umesto da zidaju i pri tom nisu sigurni hoće li biti kupaca –pita se Kopčalić.
Ako su se izvođači odrekli dela kolača, a kako kaže Milovanović, cena građevinskih radova se godinama drastično ne menja iiznosi oko 500 evra po kvadratu, investitori bi trebalo da se, barem privremeno, pomire sa činjenicom da ne mogu, kao pre četiri godine, da računaju na više od 50 odsto zarade. Prema računici Milovanovića, na cenu radova potrebno je još 800 evra da bi se kvadrat sazidao. U to ulaze troškovi pribavljanja zemljišta, projektovanje, komunalni priključci, cena kapitala, naknada za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta. Tako se dolazi do 1.300 evra za izgrađeni kvadrat u Beogradu.
–Sve više od toga je profit i nije jasno kome on ide. Sigurno je –ne ide, jedino, investitoru. Ako projektant naplaćuje 34 evra za kvadrat, a njegov kolega trostruko manje, ne znači da je on bolji. Reč je o tome da on lakše dođe do dozvole, brže pribavi saglasnosti, što projektantske kuće naplaćuju kroz projekat – objašnjava Milovanović.
Prema brzini izdavanja dozvola, na listi Svetske banke, Srbija se nalazi na 176 mestu od 183 zemlje. To je pad za dva mesta u odnosu na prošlu godinu. Da su procedure za dobijanje dozvola, ali i kredita i dalje duge, potvrđuje Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije.
– Udvostručavanjem novčanog uloga za podizanje kredita, tražnja gotovo da je zamrla. Zaustavlja se ionako mala izgradnja stanova, a bez nje nema pokretanja građevinske industrije. Na tržište Srbije ove godine biće isporučeno svega 1.200 stanova, dok će blizu 10.000 ostati nezavršeno – procenjuje Rodić.
Ekonomija
Zamrzla stanogradnja
U poslednja dva meseca u Beogradu prodato samo dvadesetak gotovih stambenih jedinica
Prodaja stanova u Srbiji je gotovo zamrla. Još se gradi i nešto dešava jedino na mestu bivše kasarne „Stepa Stepanović” u Beogradu. Država je kao investitor tog kompleksa uspela da u protekla dva meseca nađe kupce za 326 stanova. Van „Stepe Stepanovića”, kriza drma graditeljstvo, jer je u istom periodu, prema podacima Privredne komore Srbije, u Beogradu prodato svega dvadesetak gotovih stambenih jedinica. Prošle godine je u glavnom gradu sagrađeno 1.610 stanova manje nego 2008, kada je počela globalna besparica. Na to će, veruju sagovornici „Politike”, kao so na ranu pasti odluka Narodne banke da uvede 20 odsto učešća za stambene kredite.
Uprkos sve manjoj gradnji i potražnji stanova, padu cene kvadrata i do 30 odsto u odnosu na 2008. godinu, upućeni u tržište smatraju da novog pojeftinjenja nekretnina neće biti. A red za stambene kredite biće sve kraći.
Tvrdnju, da se investitorima ne isplati da dodatno snize cene, Nedeljko Malinović, direktor agencije za nekretnine „Legat”, objašnjava činjenicom dasu oni svoje projekcije pravili pre krize, kada su troškovi gradnje i potražnja bili veći, ali i profit deblji.
– Preduzimači,koji su pre tri godine započinjali projekte na Vračaru, u zamenu za plac vlasnicima udžerica, davali su 30 odsto izgrađenih kvadrata. Ali tada je kvadrat bio 3.000 evra, a sada je 2.000 i opet ne mogu da ga prodaju. Gomilu objekata koji su započeti, besparica je zaustavila ili odložila. Sada se mahom podižu oni koji su dobili dozvole po starom zakonu –ističe Malinović.
Najdrastičniji pad cena osetile su nepokretnosti, čija je vrednost pre krize bila naduvana, dok su one realnije pojeftinile do 20 odsto, tvrde upućeni. Ni to za većinu građana nije uteha, jer im je mala kupovna moć, a mera NBS-ajoš jedna otežavajuća okolnost, smatra Malinović.
–Besparica dugo traje i ljudi su i do sada imali problem da obezbede 10 odsto učešća, ali su do njega lakše dolazili tako što su pozajmljivali od rodbine ili prijatelja. Međutim, sada za stan od 100.000 evra treba 20.000 evra učešća, što je daleko teže zajmiti, a kamoli uštedeti. Možda će veće učešće moći da podnesu kupci u unutrašnjosti Srbije, jer, na primer, u Čačku za 40.000 evra može da se kupi trosoban stan, a za te pare u Beogradu samo garsonjera –kaže Malinović.
Ko ima novac da pazari stan, on će ga uzeti na kredit ili za keš i nije toliko važno da li je učešće 10 ili 20 odsto, mišljenja je Goran Milovanović, tehnički direktor građevinskog preduzeća „Ratko Mitrović – Dedinje”.
–Plate jedva namičemo iako smo ih smanjili za 25 odsto. Posao je prepolovljen, konkurencija velika. Zato smo prinuđeni da spuštamo cene izvođenja radova da bismo dobijali poslove. Ranije smo imali profit između šest i deset odsto, a sada četiri, pet odsto. Poslednjih godina pristajemo da zarada bude nula samo da ne bismo stavili ključ u bravu – kaže Milovanović.
Ukoliko ne bude velikih privatnih investicija za mnoge građevinske firme, ta opcija neće biti isključena.
Veliki broj preduzeća nije likvidan i zato što nemaju olakšice poput onih u Hrvatskoj, gde izvođači PDV-aplaćaju po naplati, požalio se Dragan Kopčalić, direktor GP „Montera”.
–Kod nas je apsurdna situacija da izvođači radova po završenoj situaciji, fazi posla, plaćaju državi PDV od 18 odsto. Dotle su investitori poreza oslobođeni čim potpišu situaciju. I niko nam ne garantuje da će nam investitor platiti za godinu, dve. Čak i kada je država ulagač, a mi izmirili porez, ona nam duguje za završeni posao –ističe Kopčalić.
„Zašto bi sada investitori ulazili u rizičan posao izgradnje kada kapital mogu da stave u banku i ubiraju kamate umesto da zidaju i pri tom nisu sigurni hoće li biti kupaca –pita se Kopčalić.
Ako su se izvođači odrekli dela kolača, a kako kaže Milovanović, cena građevinskih radova se godinama drastično ne menja iiznosi oko 500 evra po kvadratu, investitori bi trebalo da se, barem privremeno, pomire sa činjenicom da ne mogu, kao pre četiri godine, da računaju na više od 50 odsto zarade. Prema računici Milovanovića, na cenu radova potrebno je još 800 evra da bi se kvadrat sazidao. U to ulaze troškovi pribavljanja zemljišta, projektovanje, komunalni priključci, cena kapitala, naknada za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta. Tako se dolazi do 1.300 evra za izgrađeni kvadrat u Beogradu.
–Sve više od toga je profit i nije jasno kome on ide. Sigurno je –ne ide, jedino, investitoru. Ako projektant naplaćuje 34 evra za kvadrat, a njegov kolega trostruko manje, ne znači da je on bolji. Reč je o tome da on lakše dođe do dozvole, brže pribavi saglasnosti, što projektantske kuće naplaćuju kroz projekat – objašnjava Milovanović.
Prema brzini izdavanja dozvola, na listi Svetske banke, Srbija se nalazi na 176 mestu od 183 zemlje. To je pad za dva mesta u odnosu na prošlu godinu. Da su procedure za dobijanje dozvola, ali i kredita i dalje duge, potvrđuje Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije.
– Udvostručavanjem novčanog uloga za podizanje kredita, tražnja gotovo da je zamrla. Zaustavlja se ionako mala izgradnja stanova, a bez nje nema pokretanja građevinske industrije. Na tržište Srbije ove godine biće isporučeno svega 1.200 stanova, dok će blizu 10.000 ostati nezavršeno – procenjuje Rodić.
--------------------------------------------------------
Bez evidencije prodatih stanova
Gordana Vuković, sudija i portparol Prvog osnovnog suda, gde se overavaju svi ugovori o prometu nekretnina na teritoriji Beograda, kaže da je od prošle godine, kada je uveden Centralni registar podataka, kako bi se sprečile višestruke prodaje, do danas bilo ukupno 122.316 overa.
– Od tog broja prošle godine overili smo 27.204, a za prvih šest meseci ove godine 11.153 kupoprodajnih ugovora o stanovima, zgradama, kućama, zemljištu. Preostale overe tiču se ugovora o poklonu, trampama, overama založne izjave, punomoćja – objašnjava Vukovićeva.
Sud nema, kaže ona, sistematizovane podatke o tome koliko je stanova ove godine prodato. Takvu evidenciju, navodi Vukovićeva sud ne vodi.
– Centralni registar pre svega omogućava da uvidom u bazu podataka sprečimo da se isti stan proda dvaput – objašnjava portparol Prvog osnovnog suda.
Koliko je stanova prodato u Beogradu u poslednje tri godine, ne zna se, jer nijedna institucija, koja se bavi statistikom ili građevinom, ne skuplja te podatke.
(Izvor : Politika)
Stanovi poskupeli od početka godine!
Republički geodetski zavod izbacio je izveštaj o cenama stanova za prvi kvartal 2024. godine. Stanovi su skuplji za 4,74% u odnosu na isti period prošle godine. Cene stanova u...
Najnovija besplatna usluga RGZ-a: proverite vrednost vaše nekretnine
Republički geodetski zavod napravio je procenu vrednost svih stanova u Srbiji. Procena je urađena u skladu sa međunarodnim standardima za masovnu procenu vrednosti...
Cene stanova i dalje paprene, prodaja smanjena, a gradnja povećana
Tržište nekretnina u Srbiji je tokom poslednjih nekoliko godina prošlo kroz značajne promene. Iako je trenutno primetna stabilizacija tržišta, cene su i dalje visoke uprkos...
Koliko je potrebno za život u najvećim gradovima u Srbiji?
Potražnja za stanovima s jeseni dostiže svoj vrhunac, a to se posebno odnosi na univerzitetske centre u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac). Zbog obrazovanja, ali i...
Studenti u Beogradu kreću u lov na stanove, kirije manje i za 300 evra
Bliži nam se početak nove akademske godine, a sa njom i intenzivna potraga studenata za stanovima. Beograd je, kao najveći univerzitetski centar i grad koji nudi najviše...
Izdavanje stanova u Novom Sadu, čemu studenti da se nadaju?
Potraga za stanom ume da bude mukotrpan posao. To su na svojoj koži osetili svi oni koji su nekad u životu morali da menjaju adresu stanovanja i prolaze kroz čari selidbe....
Trećina nepokretnosti u Srbiji kupljena iz delimično regulisanog tržišta. Kakav je to rizik za kupce?
Tržište nepokretnosti u Srbiji u 2022. godini vredelo je rekordnih 7,5 milijardi evra. Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da čak trećina te sume dolazi sa...
Nov konkurs za kupovinu kuće na selu
Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je novi konkurs za dodelu seoskih kuća. Izdvojeno je još 500 miliona dinara za oživljavanje sela. Kako poručuju iz resornog...
Preko 7 milijardi evra na tržištu nekretnina u Srbiji u 2022. godini
Izveštaj Republičkog geodestskog zavoda za poslednji kvartal u 2022. godini i dalje pokazuje vrtoglave brojke. Količina novca koja se na ovom tržištu našla u prethodnoj...
Kako zaštiti podstanare u Srbiji?
Poslednjih meseci stanarina u Srbiji drastično je skočila. Taj trend najviše se osetio kada je u pitanju izdavanje stanova u Beogradu, ali i izdavanje stanova u Novom Sadu,...
Problemi podstanara u Srbiji
Kirije u Srbiji prethodnih meseci beleže konstantan rast. Na već visoke cene značajno je uticala i kriza u Ukrajini, što je rezultiralo velikim brojem ruskih i ukrajinskih...