Putevi restitucije vode u Strazbur
- 21.07.2011.
Kada naredne nedelje Vlada Srbije bude predstavila nacrt zakona o restituciji, u njemu neće biti mogućnosti za supstituciju oduzete imovine. Jedine ponuđene opcije biće naturalna restitucija i novčana nadoknada.
Oni koji ne budu imali dovoljno sreće da nazad dobiju upravo onu imovinu koja im je oduzeta, moraće da se zadovolje dugoročnim državnim obveznicama, koje im najverovatnije neće pokriti celokupno potraživanje.
Naime, država je odlučila da svotu za finansijsko obeštećenje vlasnika nacionalizovanih nekretnina ograniči na maksimalno dve milijarde evra, što znači da će se vlasnici isplaćivati u određenom procentu njihovog potraživanja, dok će ostatak vrednosti oduzetih nekretnina za njih jednostavno biti izgubljen.
Goran Radosavljević, predsednik Radne grupe za njegovu izradu i državni sekretar Ministarstva finansija, kaže da zamena imovine ne može da se sprovede zbog nedostatka državne imovine.
"Uz to, takav način obeštećenja podrazumeva da građani računaju na dobru volju države, jer zašto bi neko verovao državi da ona upravo u njegovom slučaju nema imovinu, već mu nudi novčanu nadoknadu. Stalno bi nas tužili sudu za ljudska prava u Strazburu. Na kraju, tu je i pitanje o tome šta je adekvatna zamena za nečiju kuću iz 1945. godine, na primer. Kako to odrediti?", pita se on.
Radosavljević dodaje i da koliko zna, supstitucija nije primenjivana nigde u regionu, a da je u Mađarskoj restitucija u celosti izvršena kroz podelu obveznica.
Još je problematičniji iznos koji je država spremna da odvoji za namirivanje oštećenih. Dve milijarde evra, na koliko će biti ograničeno novčano obeštećenje je znatno manje od ranije najavljivanih tri milijarde, a ni ta suma nije bila ni izbliza dovoljna da pokrije sve zahteve.
U ranijim razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom oko formiranja fiskalnih pravila o javnom dugu, kalkulisalo se sa cifrom od 10 do 15 odsto bruto domaćeg proizvoda, koja bi mogla da bude odvojena za restituciju. Izraženo u novcu, to je od tri do 4,5 milijardi evra i načelno je dogovoreno da se primeni niža cifra. Na taj način, javni dug Srbije bi skočio na nešto manje od 55 odsto, što znači da bi država imala još oko pet procenata „lufta“ pre nego što bi probila limit za zaduživanje od 60 odsto BDP-a, ustanovljen Mastrihtskim pravilima Evropske unije.
Međutim, kada se u obzir uzmu podaci Mreže za restituciju po kojima je do sada registrovano 110.000 zahteva za restituciju i procena Poreske uprave da ukupna vrednost svih zahteva iznosi od 101 do 226 milijardi evra, onda je jasno da će vlasnici, koji budu finansijski obeštećivani, zapravo dobiti samo mrvice oduzete imovine.
Ministarstvo finansija je ranije izlazilo sa brojkom od oko 10 milijardi evra i procenom da bi u samo 10 odsto slučajeva mogla da se izvrši naturalna restitucija, što znači da bi devet milijardi moralo da se vrati u novcu. Čak i ako bi se tako optimistična procena pokazala tačnom, sa fondom od dve milijarde evra, vlasnici bi i dalje dobili samo po 22 odsto vrednosti tražene imovine.
(Izvor: B92)
Stanovi poskupeli od početka godine!
Republički geodetski zavod izbacio je izveštaj o cenama stanova za prvi kvartal 2024. godine. Stanovi su skuplji za 4,74% u odnosu na isti period prošle godine. Cene stanova u...
Najnovija besplatna usluga RGZ-a: proverite vrednost vaše nekretnine
Republički geodetski zavod napravio je procenu vrednost svih stanova u Srbiji. Procena je urađena u skladu sa međunarodnim standardima za masovnu procenu vrednosti...
Cene stanova i dalje paprene, prodaja smanjena, a gradnja povećana
Tržište nekretnina u Srbiji je tokom poslednjih nekoliko godina prošlo kroz značajne promene. Iako je trenutno primetna stabilizacija tržišta, cene su i dalje visoke uprkos...
Koliko je potrebno za život u najvećim gradovima u Srbiji?
Potražnja za stanovima s jeseni dostiže svoj vrhunac, a to se posebno odnosi na univerzitetske centre u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac). Zbog obrazovanja, ali i...
Studenti u Beogradu kreću u lov na stanove, kirije manje i za 300 evra
Bliži nam se početak nove akademske godine, a sa njom i intenzivna potraga studenata za stanovima. Beograd je, kao najveći univerzitetski centar i grad koji nudi najviše...
Izdavanje stanova u Novom Sadu, čemu studenti da se nadaju?
Potraga za stanom ume da bude mukotrpan posao. To su na svojoj koži osetili svi oni koji su nekad u životu morali da menjaju adresu stanovanja i prolaze kroz čari selidbe....
Trećina nepokretnosti u Srbiji kupljena iz delimično regulisanog tržišta. Kakav je to rizik za kupce?
Tržište nepokretnosti u Srbiji u 2022. godini vredelo je rekordnih 7,5 milijardi evra. Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da čak trećina te sume dolazi sa...
Nov konkurs za kupovinu kuće na selu
Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je novi konkurs za dodelu seoskih kuća. Izdvojeno je još 500 miliona dinara za oživljavanje sela. Kako poručuju iz resornog...
Preko 7 milijardi evra na tržištu nekretnina u Srbiji u 2022. godini
Izveštaj Republičkog geodestskog zavoda za poslednji kvartal u 2022. godini i dalje pokazuje vrtoglave brojke. Količina novca koja se na ovom tržištu našla u prethodnoj...
Kako zaštiti podstanare u Srbiji?
Poslednjih meseci stanarina u Srbiji drastično je skočila. Taj trend najviše se osetio kada je u pitanju izdavanje stanova u Beogradu, ali i izdavanje stanova u Novom Sadu,...
Problemi podstanara u Srbiji
Kirije u Srbiji prethodnih meseci beleže konstantan rast. Na već visoke cene značajno je uticala i kriza u Ukrajini, što je rezultiralo velikim brojem ruskih i ukrajinskih...