Tekst zakona o restituciji je u završnoj fazi i verovatno će narednih nedelja biti dostupan javnosti, poručio je prekjuče srpski premijer Mirko Cvetković.

Kako je istakao, pre nego što se nacrt zakona o restituciji pojavi u javnosti, biće dostavljen „evropskim partnerima radi konsultacija”.

Inače, zakon o restituciji Srbija treba da usvoji do kraja narednog meseca jer je on jedan od uslova za članstvo u Evropskoj uniji. Protekle decenije, mada je svaka vlast to obećavala, nije usvojen zakon o restituciji jer nijedan nacrt nije uobličen u predlog i upućen u Skupštinu Srbije na usvajanje. Jednostavno, nadležni državni organi nastojali su da odlože ovo pitanje sve do sada, kada se bez njegovog rešavanja ne može u dalje evropske integracije. Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić tvrdi da je za zakon o restituciji potrebna politička volja i da, kada se do nje dođe, on može biti brzo donet.

– Restitucija bi delom obnovila srednju klasu, vratila novac iz partijskih džepova u džepove građana i u državni budžet – rekao je Antić. Jer sam proces se može obaviti sasvim jednostavno s obzirom na to da je više od 90 odsto imovine koja se potražuje – zemljište. Mi ćemo uskoro izaći s kompletnim podacima o tome šta građani potražuju, koliko je to imovine kao i kakav je odnos te imovine i one koja je danas u svojini države.

On skreće pažnju na to da je Mreža za restituciju pre gotovo dva meseca tražila od Vlade Srbije da donese uredbu kojom bi se zaustavilo otuđivanje oduzete imovine, ali da odgovora još nema iako je svima jasno da je to jedini način da se ono što potražuju stari vlasnici ili naslednici sačuva i da se lakše vrati pa samim tim državu ništa i ne košta.

Inače, do sada su postojala tri predloga zakona o restituciji – iz 2003. na osnovu inicijative građana overene s 40.000 potpisa, takozvani Parivodićev zakon iz 2007. i Batićev iz 2009. godine. Sva tri zakona predlagala su pretežno vraćanje oduzete imovine u naturi a samo u izuzetnim slučajevima u novcu.

– Bilo koji od tih predloga može i sada ući u skupštinsku proceduru i da se zakon donese vrlo brzo. Srbiju na to obavezuju i zahtevi iz Evrope i izgleda da je to jedino što će uroditi plodom jer sve što je do sada predlagano nije prolazilo, mada su svi dobro znali da je pitanje restitucije nešto što se mora urediti. Danas u Srbiji država ima u svom vlasništvu najmanje 20 puta više imovine od onoga što potražuje 140.000 porodica, univerzitet, zadužbine, crkve i verske zajednice pa prema tome nema razloga da se razmišlja o bilo kojoj drugoj restituciji izuzev u naturi, a za one situacije gde je to neizvodljivo moguća je i naturalna kompenzacija – zaključio je Antić.

On tvrdi da građane Srbije koji traže da im se vrati oduzeta imovina ne zanima koliko novca ima na računu Fonda za restituciju već koliko ima državne imovine u Srbiji.
– Država je i dalje najveći vlasnik imovine u Srbiji i mogla bi samo delom te imovine obeštetiti sve bivše vlasnike. Očigledno je to za nju najteže jer je jasno da bi time vratila novac iz partijskih džepova u džepove građana, ali i u državni budžet – kaže Antić.

U Fondu za restituciju 100 miliona evra

Na računu Fonda Vlade Srbije za restituciju ima oko 100 miliona evra. Tačnije, po podacima Ministarstva finansija, tu je 38,8 miliona evra, 14,6 miliona dolara i 5,3 milijardi8 dinara. U Fond se uplaćuje novac od privatizacije, i to po pet odsto od prodaje svakog društvenog preduzeća, kao i polovina sume prikupljene naplatom naknade od zamene prava korišćenja zemljišta u pravo svojine.
Po podacima Agencije za privatizaciju, u Srbiji je, po osnovu privatizacije, od 2001. do kraja prošle godine ukupno ostvaren prihod od oko 2,6 milijarde evra. Uredba o konverziji prava korišćenja zemljišta usvojena je sredinom prošle godine tako da Fond za restituciju po tom osnovu nije imao značajnije uplate.

(Izvor : Dnevnik)