Porez na imovinu ne može biti veći od 60 odsto u odnosu na poresku obavezu iz 2010. godine, utvrđeno je izmenama Zakona o porezu na imovinu, ali će ovogodišnja rešenja o plaćanju ove dažbine kasniti najmanje mesec dana pošto neke lokalne samouprave još vagaju po kojoj će stopi oporezivati kuće, stanove i zemljište. Do zakašnjenja će, međutim, doći i iz čisto tehničkih razloga – izmenjenog načina dostavljanja rešenja.

Prema novim pravilima obračuni poreza iz cele Srbije šalju se PTT-u u Beograd, gde se štampaju i kovertiraju, a potom odatle šalju na adrese poreskih obveznika.

Većina gradova, kaže Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština, čekala je nedavno usvojenu izmenu zakona da bi razrezala poreze, ali on veruje da će svi građani dobiti rešenja tokom maja.

–  Zakonom nam je dat rok od 60 dana da utvrdimo visinu stopa na svojoj teritoriji. Da li ćemo koristiti zakonom propisane maksimume od 0,4 do dva procenta, za kuće i stanove, i 0,3, za zemljište, zavisi od opštinskih odluka. U opštini, na čijem sam čelu, poresku stopu ćemo umanjiti za trećinu –  kaže Paunović, koji je inače i predsednik opštine Paraćin.

Kragujevac će takođe umanjiti poresku stopu za stanove i kuće. Ona će iznositi 0,3 odsto. Istu stopu će koristiti i za oporezivanje zemljišta.

Mirjana Jevđić-Stanarčević, načelnica Poreske uprave ovog grada, kaže da su odlučili da ne povećavaju poresku stopu i da je zadrže na nivou od pre tri godine.

– Zakonom su prilično umanjeni popusti na osnovu starosti nekretnine i broja članova domaćinstva, pa će porezi neizostavno biti veći. Smatrali smo da nema potrebe da dodatno povećavamo stopu. Ona bi naravno mogla da bude i niža ukoliko bi neki od republičkih poreza prešao u nadležnost lokalne vlasti, jer i opštine moraju nečim da pune budžet – kaže naša sagovornica.

Većina ostalih gradova, pak, kako nezvanično saznajemo, pri određivanju poreza držaće se zakonom propisanog minimuma. U toj grupi je i Beograd, koji će, inače, prvi štampati rešenja za ovu godinu.

Novine u izmenjenom zakonu uglavnom se odnose na oporezivanje zemljišta. Kao i u tekstu, usvojenom u decembru, predviđeno je da zakupci građevinskog zemljišta u javnoj svojini i poljoprivrednog u državnom vlasništvu neće plaćati porez na imovinu za plac do 10 ari, dok će sve veće površine od ove biti oporezovane. Ali, porez se neće plaćati na ukupnu površinu, već umanjenu za 10 ari, koje se izuzima od oporezivanja. Ovo je najvažnija novina i primenjivaće se retroaktivno, od 1. januara 2011. godine.

Budući da zakupac već plaća rentu i da poreski obveznik može da bude samo sopstvenik, stranim investitorima je nejasno zašto moraju da plaćaju porez.

Nebojša Nešovanović, konsultant za strane investicije, napominje da je reč o dugoročnim zakupima na 99 godina.

– Izmena Zakona o planiranju i izgradnji zakupcima gradskog građevinskog zemljišta omogućeno je da postanu vlasnici. Uslov je da isplate sve rate za zakupninu. Ali, kako većina od njih odmah po sklapanju ugovora obično plati zakup za svih 99 godina potrebno je samo da podnesu zahtev za konverziju – kaže Nešovanović.

Vlasnici građevinskog zemljišta, kako objašnjavaju u Ministarstvu finansija, porez neće plaćati za površinu pod objektom, za koji već plaćaju porez.

– Time se izbegava dvostruko oporezivanje. Ali, ako je reč o staroj trošnoj kući, oslobođenoj plaćanja poreza, u tom slučaju se plaća porez na zemljište budući da je kuća izuzeta iz oporezivanja – navode u ministarstvu.

Osnov za obračun poreza ostaje isti, to jest vrednost nekretnine koja se formira na bazi procene: korisne površine, prosečne tržišne cene kvadrata slične nepokretnosti na teritoriji opštine. Na visinu utvrđene vrednosti utiču i lokacija nepokretnosti, kao i njen kvalitet.

Zadržava se, takođe, progresivna poreska stopa. Tako će vlasnik nepokretnosti vredne do 100.000 evra plaćati porez po stopi od 0,4 odsto. Onaj ko ima nekretninu vrednu do 250.000 evra, osim stope od 0,4 odsto, plaćaće dodatno i porez od 0,6 odsto, dok će vlasnik nekretninu do 500.000 evra plaćati čak dodatna dva procenta na vrednost više od 250.000 evra. Progresivno oporezivanje je uglavnom primenljivo u većim gradovima u kojima nekretnine imaju veću vrednost.

Od ove godine olakšice koje se primenjuju zbog starosti nekretnine mogu biti 0,8 odsto po godini starosti stana ili kuće, ali, za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja, do maksimalnih 40 – umesto pređašnjih 70 odsto.

(Izvor : Politika)