Lokalne samouprave ne nameravaju da umanje cene dažbina koje građevinari moraju da izdvoje za troškove komunalnog opremanja i građevinskog zemljišta, pa je samim tim malo verovatno i da će cena kvadrata u izgradnji, koja se kreće od 700 do 1.110 evra, ubuduće biti niža. S druge strane, to verovatno neće pozitivno uticati na prihode lokalnih samouprava, jer će i gradnje biti sve manje, pa će i prihodi po osnovu građevinskih taksa biti još niži.
„Zahvatanja“ lokalnih samouprava prema građevinarima su, bar prema rečima čelnika opština i gradova po Srbiji, ionako „na granici izdrživog“, pa ih je zato nemoguće smanjiti.


Goran Jović, predsednik opštine Stara Pazova, kaže da takse u toj opštini određuju na osnovu realnih tržišnih cena.
- S obzirom na razvijenost opštine, mislim da su sadašnje cene realne i na nivou privrednog razvoja Stare Pazove. Kad je izgradnja i angažovanje građevinskih firmi u pitanju, potrebno je mnogo realnije planiranje. To je veći problem od taksa i naknada. U Staroj Pazovi trenutno imamo otvoreno 16 gradilišta i nijednom investitoru nismo ostali dužni. Nekim opštinama previsoke takse služe za popunjavanje budžeta, ali ja smatram da se tako guši privreda i teraju investitori - kaže Jović.


U Subotici tvrde da takse određuju na osnovu tačne specifikacije troškova, odnosno onoga što su na određenoj lokaciji i uradili.
- Nedavno smo doneli odluku da novim investitorima umanjujemo naknade za uređenje zemljišta. Na primer, ako smo na nekom zemljištu koje ima 10 parcela uradili kanalizacionu mrežu, nećemo je naplaćivati kao da smo za svaku parcelu radili posebno - kaže Saša Vučinić, gradonačelnik Subotice.
U Pirotu su investitori koji grade privredne objekte u industrijskoj i slobodnoj zoni oslobođeni gotovo svih naknada.


- Pripremamo i odluku gde ćemo jednom delu grada dodatno smanjiti sve dažbine kako bismo smanjili cenu kvadrata - kaže Vladan Vasić, predsednik opštine Pirot.
Koliko je situacija alarmantna, govori i podatak da je u oktobru ove godine prodato za 30 odsto manje stanova nego u istom mesecu 2010. godine. Minimalna cena cena kvadrata novogradnje u Beogradu iznosi čak 1.100 evra i za 450 evra je veća od one u Kragujevcu, za oko 350 evra od one u Nišu i 250 u Novom Sadu, pokazuju podaci građevinskih radnika u tim gradovima. Kako i ove najniže cene predstavljaju ogromno opterećenje za potencijalne kupce, iz Privredne komore Srbije, ali i pojedini investitori, apelovali su da se smanje zahvatanja lokalne samouprave, grada i republike za troškove komunalnog opremanja i građevinskog zemljišta.


Strukturu kvadrata čini više elemenata: od građevinskih radova, preko troškova direkciji za sve priključke, i na kraju troškova za zemljište i takse. Cena građevinskih radova je, ako se porede ova četiri grada, najveća u Beogradu, i iznosi oko 600 evra, ali to ne utiče presudno na razliku u ceni, jer se ključna razlika pravi na koštanju zemljišta i obavezama ka direkciji.

Sekretar Odbora za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić smatra da bi stanovi mogli da pojeftine ako se smanje zahvatanja lokalne samouprave, grada i republike.

Cene se teško mogu korigovati kod izvođača koji rade po minimalnim cenama, na taj način održavajući samo „golu proizvodnju“. Potrebna je ona cena koja će i lokalnoj samoupravi i gradovima i republici i komunalnim službama omogućiti ne neku veliku zaradu, nego prostu reprodukciju - objašnjava Rodić.

Prodaja stanova u Nišu je opala za 70 odsto u odnosu na prošlu godinu, kažu u niškim agencijama za nekretnine.

I u JP „Gradska stambena agencija Niš“ primećuju da je u ovoj godini smanjena prodaja, ali da se ipak grade novi stanovi.

Tokom ove godine prodato je nešto manje stanova nego prošle godine, ali po mom mišljenju, nije mnogo drastično. Država bi trebalo da uvede što više subvencionisanih stambenih kredita, jer su oni ipak povoljniji za građane - kaže Miomir Pešić, direktor Gradske stambene agencije.

(Izvor: Blic)