Subvencionisani krediti imaju niz prednosti u odnosu na komercijalne, ali i ograničenja zbog kojih ih mnogi izbegavaju

Država je i ove godine odlučila da nastavi sa podrškom u vidu pružanja subvencionisanih kredita, kako za građane tako i za privredu. Kada su u pitanju krediti namenjeni građanima, prema mišljenju stručnjaka portala Banke:online, najpopularniji su potrošački i stambeni subvencionisani krediti. Za te namene ove godine izdvojeno jetri milijarde dinara.

Na građanima je, naravno, da na osnovu analize celokupne ponude odluče da li će za svoje potrebe odabrati komercijalni kredit ili kao dodatnu opciju zajam sa državnom subvencijom. Samo naglašavanje da postoji učešće države u kreditu trebalo bi biti potvrda da je reč o povoljnijoj opciji. Ali, da li je u stvarnosti tako?

Uzimajući u obzir da postoje različiti kriterijumi za procenu povoljnosti kredita, koji zavise od slučaja do slučaja, kao i različiti prioriteti samih građana prilikom razmatranja ponude, izvlače se veoma različiti zaključci.

Prema istraživanju portalaBanke:online valja imati u vidui nekoliko ograničenja. Najprestarost podnosioca zahteva –od 23 do 45 godina. Visinu zarade– maksimalno do 120.000 dinara (što se odnosi i na korisnika kredita i na bračnog druga). Opterećenje zarade može biti 50 odsto(što se odnosi i na zbirna primanja supružnika). Takođe, korisnici ne smeju imati u vlasništvu stambeni objekat niti stambeni kredit u korišćenju. Krediti se mogu koristiti i za novogradnju, a korisnik mora prijaviti prebivalište na adresi kreditirane nekretnine i ona se ne sme dalje izdavati.

Ovi krediti se odobravaju na 30 godina uz mogućnost da banka opciono može dodati i grejs period (poček) od 12 meseci. Iznos kredita je maksimalno 100.000 evra.Bitno je, takođe, naglasiti da je ove godine smanjeno učešće države sa 20 na 15 procenata.

Kamatna stopa ostaje jedan od osnovnih merila za odabir kredita. U ovom slučaju nema velike razlike između banaka, jer je najviša kamatna stopa ograničena na šestomesečni evribor plus 4,9 odsto.

Potrošački subvencionisani krediti mogu se koristiti za kupovinu proizvoda domaće proizvodnje – poljoprivredne mehanizacije, nameštaja, građevinskog materijala, kućnih aparata, računara.

Rok na koji se odobravaju je od 13 do 36 meseci. Minimalni iznos kredita je 30.000 dinara, a maksimalni i do dva miliona dinara. Kamata se kreće od propisane nominalne od 7,5, do efektivne koja je u rasponu od 7,69 do 8,32 procenta.

Kako bi se potvrdila kupovina odgovarajuće robe, u roku od 150 dana od dana isplate kredita, potrebno je dostaviti potvrdu o kupovini u vidu fakture i garantnog lista. Pored nespornih prednosti subvencionisanih kredita evidentno je da se građani ipak u većoj meri odlučuju za klasične komercijalne kredite, čije je podizanje jednostavnije. Otuda i pitanje – da li su subvencionisani krediti stvarna pogodnost za građane ili samo dodatno komplikuju ionako složen postupak odobravanja kredita.

(Izvor : Politika)