Građani u ovoj godini, zahvaljujući promeni zakona, plaćaju porez na imovinu jednak prošlogodišnjem.

Građanima već 15. februara ističe rok za plaćanje prve rate poreza na imovinu. I kada stignu poreska rešenja, neće biti iznenađenja. Obaveza će, zahvaljujući nedavnim izmenama Zakona o porezu na imovinu, biti ista kao i lane.

Izmene ne dotiču samo građane, već i preduzetnike koji ne vode poslovne knjige.
Iako je trebalo da vlasnici vrednijih nepokretnosti ove godine odvoje znatno više novca na ime poreza, država je rešila da se iznosi ne menjaju.

Stopa od maksimalnih 0,4 odsto obračunava se na nekretnine vredne do 10 miliona dinara. Za one skuplje, ona bi trebalo da se progresivno uvećava.

Međutim, i tokom ove godine ukupan iznos poreza može da bude najviše za 60 odsto veći od obaveze propisane za 2009. godinu. Ova granica važila je i prošle godine.

Razlog za zamrzavanje poreza na imovinu je, kako su obrazložili predlagači, zaštita socijalnog položaja građana.

Izmene Zakona su donele još jednu novinu. Ranije je od oporezivanja bilo izuzeto građevinsko zemljište do 10 ari, a ove godine izuzeće važi i za poljoprivredno i šumsko zemljište do iste površine.

Kada je reč o poreskom oslobođenju, na zemljište pod objektom neće se plaćati porez. Do sada je oporezivanja bilo oslobođeno samo zemljište pod građevinskim objektom.

Od ove godine obveznik poreza na imovinu postaje i onaj ko je stan kupio na lizing. On će snositi ovu obavezu iako je, dok ne otplati zaduženje, samo korisnik, a ne i vlasnik nepokretnosti.

Porez na imovinu je prihod lokalnih samouprava. One su zadužene i za pripisivanje visine poreske stope, ali ona ne može da bude veća od one zakonom propisane.

(Izvor: B92)