Novoosnovana Agencija za restituciju od prvog februara uputiće javni poziv za podnošenje zahteva za povraćaj imovine. Međutim iz udruženja starih vlasnika pozivaju sve zainteresovane da pre podnošenja zahteva agenciji provere i dopune podatke koje su već predali.

U poštama širom Srbije, od prvog februara počeće da radi po jedan šalter Agencije za restituciju koji će primati zahteve za povraćaj imovine.

U Agenciji očekuju oko 150.000 zahteva, ali u udruženju starih vlasnika i dalje nisu zadovoljni. Oni pozivaju da pre podnošenja zahteva Agenciji, svi provere i dopune podatke koje su već predali.

Zahtevi treba da sadrže popunjen obrazac i dokaze o vlasništvu, uključujući svaki raspoloživi detalj. Rok za prijavu je dve godine, a prva rešenja u Agenciji očekuju šest meseci od prijavljivanja.

Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, nije siguran da li će Agencija završiti posao brzo, jer su, kako kaže, u pitanju složeni postupci.

"Mi ćemo se truditi da radimo jako brzo da omogućimo podnosiocima zahteva da ostvare što brže svoja prava", naglašava Sekulić.

U Mreži za restituciju i dalje su nezadovoljni i kažu da je neophodno da se baza podataka o oduzetoj imovini, koja je pravljena 2006. godini u Direkciji za imovinu, što pre upotpuni, jer od toga zavisi koliko će zaista Zakon o restituciji moći da bude primenjen.

Mile Antić iz Mreže za restituciju kaže da postoji bojazan da, zbog nepotpune baze podataka, imovina bude upisana kao javna svojina, a kasnije i otuđena ili prodata nekim stranim investitorima, čime će se, kako navodi, dodatno iskomplikovati i sam proces restitucije.

Zakon o evidentiranju oduzete imovine iz 2006. godine bio je prilično neuspešan i nije obezbeđivao osnov za vraćanje imovine. Predviđao je, kažu u Ministarstvu finansija, samo evidentiranje, jer se tek pravila baza podataka koliko se imovine potražuje.

Državni sekretar Ministarstva Goran Radosavljević smatra da je ta baza bila jako loša, jer su svi rokovi za prijavljivanje probijani.

Kako navodi, bilo bi pravičnije prema bivšim vlasnicima da se novim zakonom propiše novi rok, i da u narednom roku od dve godine oni mogu ponovo da podnesu zahtev.

Dokumenta će se prikupljati u centrali u Beogradu i podružnim jedinicama u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Posle donošenja rešenja imovina će bit vraćena u naturalnom obliku.

Tamo gde to nije moguće vratiće se 10 odsto u novcu, a ostatak u obveznicama čija će vrednost biti obračunata u evrima i donosiće kamatu od dva odsto godišnje.

(Izvor: RTS)