Parivodić: Za restituciju 2 mlrd. €
- 01.06.2011.
Obeštećenje starih vlasnika u procesu restitucije koštalo bi dve do maksimalnih četiri milijarde evra, smatra Milan Parivodić.
Parivodić koji je bio ministar i autor nacrta zakona o denacionalizaciji za vreme Vlade Vojislava Koštunice, došao je do zaključka da od 73.000 zahteva podnetih za povraćaj imovine, ne bi moglo da bude više od od 30.000 do 40.000 ljudi koji potražuju državne obveznice, jer imovina ne može da im bude vraćena u naturi ili zemljištu.
Parivodić je naglasio da, otuda izdatak za obeštećenje ne bi bio veliki, a Srbija bi taj teret mogla da podnese.
Ovaj stručnjak za imovinsko-pravne odnose predlaže da se za osnovicu obračuna vrednosti objekta koji ne može da se vrati u naturi uzme ona koju Poreska uprava koristi za obračun poreza na imovinu za minulu godinu.
“Kako je reč o starim objektima jer su građeni pre drugog svetskog rata imali bi odmah umanjenje od 60 odsto. Time se osnovica obračunava na 40 odsto vrednosti i tako imate tačnu kalkulaciju”, objasnio je Parivodić.
”Dakle, svako može danas da dođe sa prošlogodišnjim rešenjem za plaćanje poreza na imovinu i mi bi odmah mogli precizno da kažemo kolika je vrednost objekta”, naveo je Parivodić.
Parivodić se zalaže i za mogućnost da vlasnik objekta i zemljišta mogu da sklope ugovor i da ih ekonomski interesi “nateraju” da konsoliduju uzajamni vlasnički odnos.
“Kada je zemljište oteto bez naknade ili se za njega plaća beznačajno niska naknada, to zemljište treba vratiti u svojinu originalnom vlasniku i uspostaviti zakonski regulisani odnos zakupa između vlasnika objekta i starog vlasnika zemljišta, po cenama koje će opština odredjivati kao što sada odredjuje naknade za gradjevinsko zemljište”, smatra Parivodić.
Parivodić je naveo da tako vlasnik objekta ne bi mogao da nadziđuje objekat bez saglasnosti vlasnika zemljišsta, a jedno od rešenja je da vlasnik zemljišta dobije stan na nadzidanom delu.
“Znači, oni moraju da se dogovore ukoliko hoće nešto da urade. Na taj način, se 'prenosi' teret restitucije građevinskog zemlijišta na one koji će imati direktne koristi od tog zemljišta”, kazao je Parivodić, naglašavajući da bi se jedino tako moglo da dodje do “konsolidacije svojine na objektu i zemljištu”.
On je objasnio da njegov predlog nije novina, već da postoji u uporednom pravu Švajcarske i Nemačke.
Na pitanje novinara da nije reč o komplikovanom odnosu, jer je teško očekivati da se postigne saglasnost po svakom pitanju, on je odgovorio da se ta situacija ne bi razlikovala od današnjih dogovora između stanara zgrade.
Ti stanari predstavljaju klasičnu vlasničku zajednicu i većina se pita za moguće intervencije na zgradi, poput nadziđivanja.
“Kada tome dodate vlasnika zemljišta, dobijate samo još jednog člana čiju saglasnost treba da dobijete”, objasnio je Parivodić.
Parivodić smatra da koncept po kome država “poklanja zemljište svima” nije dobar jer se zemljište vraća svima pa i onima koji su bili u prilici da svojevremeno otkupe stanove za 50 evra ili vile na Dedinju za 6.000 evra.
“Po tom konceptu država širokogrudo poklanja zemljište svima. Vraća bivšim vlasnicima zemljište kada se ispostavi da je vlasnik objekta, ali zemljište dobijaju i oni koji su otkupili stanove za 50 evra, čime se jedan ogroman fond nacionalne imovine poklanja”, ocenio je on.
(Izvor : B92)
Stanovi poskupeli od početka godine!
Republički geodetski zavod izbacio je izveštaj o cenama stanova za prvi kvartal 2024. godine. Stanovi su skuplji za 4,74% u odnosu na isti period prošle godine. Cene stanova u...
Najnovija besplatna usluga RGZ-a: proverite vrednost vaše nekretnine
Republički geodetski zavod napravio je procenu vrednost svih stanova u Srbiji. Procena je urađena u skladu sa međunarodnim standardima za masovnu procenu vrednosti...
Cene stanova i dalje paprene, prodaja smanjena, a gradnja povećana
Tržište nekretnina u Srbiji je tokom poslednjih nekoliko godina prošlo kroz značajne promene. Iako je trenutno primetna stabilizacija tržišta, cene su i dalje visoke uprkos...
Koliko je potrebno za život u najvećim gradovima u Srbiji?
Potražnja za stanovima s jeseni dostiže svoj vrhunac, a to se posebno odnosi na univerzitetske centre u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac). Zbog obrazovanja, ali i...
Studenti u Beogradu kreću u lov na stanove, kirije manje i za 300 evra
Bliži nam se početak nove akademske godine, a sa njom i intenzivna potraga studenata za stanovima. Beograd je, kao najveći univerzitetski centar i grad koji nudi najviše...
Izdavanje stanova u Novom Sadu, čemu studenti da se nadaju?
Potraga za stanom ume da bude mukotrpan posao. To su na svojoj koži osetili svi oni koji su nekad u životu morali da menjaju adresu stanovanja i prolaze kroz čari selidbe....
Trećina nepokretnosti u Srbiji kupljena iz delimično regulisanog tržišta. Kakav je to rizik za kupce?
Tržište nepokretnosti u Srbiji u 2022. godini vredelo je rekordnih 7,5 milijardi evra. Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da čak trećina te sume dolazi sa...
Nov konkurs za kupovinu kuće na selu
Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je novi konkurs za dodelu seoskih kuća. Izdvojeno je još 500 miliona dinara za oživljavanje sela. Kako poručuju iz resornog...
Preko 7 milijardi evra na tržištu nekretnina u Srbiji u 2022. godini
Izveštaj Republičkog geodestskog zavoda za poslednji kvartal u 2022. godini i dalje pokazuje vrtoglave brojke. Količina novca koja se na ovom tržištu našla u prethodnoj...
Kako zaštiti podstanare u Srbiji?
Poslednjih meseci stanarina u Srbiji drastično je skočila. Taj trend najviše se osetio kada je u pitanju izdavanje stanova u Beogradu, ali i izdavanje stanova u Novom Sadu,...
Problemi podstanara u Srbiji
Kirije u Srbiji prethodnih meseci beleže konstantan rast. Na već visoke cene značajno je uticala i kriza u Ukrajini, što je rezultiralo velikim brojem ruskih i ukrajinskih...