NOVI SAD -Kada su kompanije, poput novosadskog "Ajon solušnsa" (ION solutions), pre desetak godina započele eru pametnih zgrada u Srbiji, investitori su sa podsmehom gledali na njihove predloge. Danas, međutim, svaka nova zgrada ima neki oblik takozvanog "Bilding menadžment sistema" (Building management system - BMS).

Jedna poslovna zgrada od četiri hiljade kvadrata u Takovskoj ulici u Beogradu, primera radi, ima veoma velike uštede energenata, pre svega za hlađenje u letnjim mesecima i to zahvaljujući BMS sistemu.

"Račun za struju iznosi svega sedamdesetak hiljada dinara i deli se na sve firme koje posluju u toj zgradi. Zoniranje je urađeno tako da je svaki sprat izdeljen na nekoliko zona, a ako niko u tom prostoru nije prisutan, hlađenje se uz pomoć senzora isključuje. Isto tako se zimi kontroliše grejanje, a nadzire se i rasveta i način se postižu najveće uštede", objašnjava Perica Simić iz kompanije "Ajon solušns".

BMS sistem primenjen u zgradi Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine dokaz je unapređenja automatizacije u službi pametnih zgrada, jer se, osim uštede energije, sistem koristi i za nadzor i upravljanje u objektu koji ima veoma mnogo opreme i čiji se neprestan rad ne sme dovesti u pitanje.

"BMS kontroliše bukvalno sve sisteme u ovoj zgradi. To daje jednu jako veliku pouzdanost radu, jer svaka naša tehnička greška, koja je logistika medicini, jednostavno ne sme da se desi, a ako se desi mora vrlo brzo da se otkloni. Taj sistem nas odmah upozorava, a neki problemi se već uveliko reše i pre nego što se u potpunosti ispolje", poručuje upravnik sektora za tehničke poslove Kliničkog centra Vojvodine Dragan Malinović.

Pametne zgrade nastale su iz potrebe da se uštedi energija, zatim je sistem počeo da nadzire objekte putem video-nadzora, a sada bukvalno upravlja objektima. Nadzorno osoblje danas sve prati iz kontrolnih soba ili putem interneta bez obzira gde se u tom trenutku nalaze.

"Neka moja procena jeste da će, u periodu od narednih pet do deset godina, svaki novi objekat koji se bude gradio u Srbiji imati neke elemente automatike i te takozvane pameti, pre svega u cilju uštede energije jer će ona biti diktirana i okruženjem i samom cenom energenata", smatra doc. dr Velimir Čongradac, sa Odseka za automatiku Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Prilikom izgradnje jednog poslovnog objekta, na primer, treba investirati svega 5 do 10 odsto više novca kako bi se dobila pametna zgrada, a ako se uzme u obzir činjenica da se oko 45 odsto ukupno proizvedene svetske energije troši upravo u poslovnim i stambenim objektima, računica je i više nego očigledna.

Izvor: rtv.rs