Poreska uprava isključena iz procesa procene vrednosti zemljišta za sve one koji treba da plate pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine.

Poreska uprava više neće procenjivati vrednost zemljišta za potrebe konverzije prava korišćenja u svojinu koju plaćaju vlasnici privatizovanih preduzeća, kao i određen broj investitora koji odavno drže zarobljene placeve a ne započinje izgradnju. To ćeubuduće raditi opštine ili sudski procenitelji. Dok ocena i kontrola utvrđene tržišne vrednosti nije više u opisu posla opštinskog i gradskog pravobranioca već isključivo republičkog.

Ovo su novine treće po redu Uredbe o konverziji, koju je Vlada Srbije nedavno usvojila, s namerom da se proces sticanja svojine ubrza na parcelama na kojima vlasnici, umesto fabričkih hala nameravaju da podignu stambene i poslovne zgrade.

Lokalnim samoupravama je data mogućnost da procenjuju vrednost zemljišta, uzimajući u obzir planiranu namenu zemljišta, koeficijent izgrađenosti i komunalnu opremljenost prema urbanističkim zonama. Početna vrednost za utvrđivanje tržišne cene je iznos naknade za uređivanje građevinskog zemljišta pomnožen sa odgovarajućim koeficijentom.

Ukoliko lokalne skupštine ne izglasaju ovaj predlog ostavljena je mogućnost da ovlašćeni sudski procenitelji utvrđuju vrednost zemljišta i visnu nadoknade za svaku pojedinačnu parcelu. Poreska uprava je isključena iz ovog procesa zato što je sud o tržišnoj vrednosti donosila na osnovu srednje prometne vrednosti za čitavu urbanističku zonu grada. Poreska uprava nije razmatrala planiranu namenu zemljišta, koeficijent izgrađenosti, pa je po njenoj proceni svo zemljište u jednoj zoni imalo istu vrednost.

Naknada će se obračunavati tako što će se od tržišne vrednosti zemljišta oduzimati troškovi pribavljanja prava korišćenja. Ti troškovi obuhvataju revalorizovanu cenu kapitala ili imovine u postupku privatizacije i druge stvarne troškove za pripremanje građevinskog zemljišta ili otklanjanje industrijskog zagađenja, kao što je prethodnom uredbom predviđeno.

Zahteve za konverziju rešavaće imovinsko-pravne službe lokalnih samouprava, a jedina stranka u postupku uz podnosioca zahteva je republički javni pravobranilac jer je zemljište koje može da bude predmet konverzije u vlasništvu Republike Srbije.

Naknadaza konverziju može da se platijednokratno ili na rate. U slučaju da se plaća odmahostvaruje se popust od 30 odsto, ali samo ako zahtev za konverziju u skladu sa ovom uredbom bude podnet do 31. decembra 2011. godine. Ako se plaća na rate, u roku od 15 dana od potpisivanja ugovara,budući vlasnik parcele mora da plati 10 odsto naknade za konverziju, a ostatak,u najviše 240 jednakih mesečnih rata. Ali, ako vlasnik privatizovanog preduzeća planira da gradi na toj parceli pre dobijanja građevinske dozvole,mora da izmiri sve preostale rate za konverziju.

Da bi postali i vlasnicina izgrađenom i neizgrađenom zemljištu na kojem imaju pravo korišćenja, konverziju moraju da plate vlasnici privatizovanih ili preduzeća stečenih u izvršnom ili stečajnom postupku. Takođe, ovu obavezuimaju i nosioci prava korišćenja na neizgrađenom zemljištu koje je dato na korišćenje pre 13. maja 2003. godine, ali do sada nije privedeno nameni.

Zakonom o vraćanju imovine i obeštećenju, i jednima i drugima je nametnut rok od dve godine da izvrše konverziju. Ukoliko to ne učine plac će biti vraćen bivšem vlasniku, ako ga potražuje.

Prema ranije objavljenim podacima Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, izvršeno je oko 16.000 konverzija bez naknade i oko 40 uz naknadu na području cele Srbije.

(Izvor:Politika)