Ni za garsonjere više nemamo para

  • 25.08.2011.

Svetska ekonomska kriza odavno je ugasila tržište nekretnina u Srbiji, a najava nove dodatno je snizila cene čak i najtraženijim garsonjerama. Dovoljno je otvoriti

„Oglasne novine„ i viditi na pet gusto složenih stranica ponudu raznovrsnih stanova, među kojima garsonjere zauzimaju pristojan prostor. Ali, kupaca nema.

Tržište nekretnina oduvek prvo reaguje na svaku krizu u zemlji, i to veoma snažno. Uprkos tome što u Srbiji nedostaje na stotine hiljada stanova, što cena kvadrata godinama konstantno pada, prometa uglavnom nema. Posebno su osiromašili podstanari, koji uprkos padu cena najamnine više i ne sanjaju kupovinu stana jer je učešće za subvencionisane stambene kredite, koji su bili jedina njihova nada u odnosu na nepovoljne komercijalne kredite, udvostručeno. One, pak, koji su poskočili i zadužili se u švajcarskim francima, pomislivši da su dobro prošli, zadesila je gorka sudbina: rate su toliko uvećane da moraju da raskidaju ugovor i opet se vraćaju na tuđ prag, pridružujući se armiji podstanara.

Garsonjera na novosadskoj Grbavici, uz naznaku da se radi o samačkom stanu, nudi se za 10.000 evra, stan na istoj lokaciji opremljen kuhinjskim elementima, klimom, kablovskom, telefonom, čak i video-nadzorom, kojem pripada i deo tavanskog prostora, s urednom dokumentacijom, prodaje se za 17.800 evra.

Odlična odmah useljiva garsonjera od 22 kvadrata na Telepu u stambenoj zgradi, s odvojenom kuhinjom, grejanjem i terasom može se kupiti za 17.000 evra, a stančić od 20 kvadrata kod železničke stanice košta 19.000 evra. Za odmah useljivu garsonjeru na Novoj Detelinari traži se 16.500 evra, a za stan od 29 kvadrata u Gundulićevoj ulici 20.000 evra.

Agenti za promet nekretnina kažu da cene kvadrata konstantno padaju zato što nema kupaca, ali ne zato što im ne treba stan, nego što nemaju ni gotovinu, ni učešće za kredit, ni kreditnu sposobnost i hrabrost (čitaj: siguran posao) da ceo život vraćaju stambeni zajam. U razgovoru saznajemo da, ukoliko prodavac stvarno želi da proda nekretninu, prisiljen je na to da uzme od kupca onoliko koliko mu ponudi, što znači da cenu određuje kupac. On ponudi koliko može pa je na prodavcu da uzme ili čeka. A kako je vest o daljem padu cena stanova već obišla svet – dok će vrednost zadržati samo zemljište – prodavci grabe šta im se nudi jer ne postoji donja granica vrednosti nekretnine. To je, na žalost ili na sreću, onaj nivo koji se obostrano prihvati i koji se realizuje kroz kupoprodajni ugovor. Kupci em što se ne usude da se zadužuju, em im se baš ovog trena i ne žuri, kalkulišu – biće još jeftinijih kvadrata.
Pre ekonomske krize stanogradnja je bila najunosniji biznis, a danas investitori spuštaju cenu i do 50 odsto samo da bi završili objekat. Kupci se više ni ne interesuju za kupovinu stana u pretprodaji, koliko god da se nudi povoljnije, poučeni lošim iskustvom onih koji su ostali kratkih rukava zbog beskrupuloznih prevaranata. Ceni se jedino uknjižena nekretnina.
R. Dautović

Preti nestašica novih kvadrata?

Iako vide šta se dešava na tržištu nekretnina, agenti nam pričaju da su prodavci stanova još uvek nerealni u ispisivanju cene, dok su ponude kupaca mnogo realnije i nisu neukusne jer su stanovi kod nas precenjeni još pre nekoliko godina. Ipak, investitori upozoravaju na to da niko neće da gradi ako ne može i da zaradi od tog posla, tako da je budućnost stanogradnje u Srbiji neizvesna. Zidari traže posao više izvan granica naše zemlje, udruživanje s Hrvatima i osnivanje garantnog fonda koji bi ih pratio. Izgradnja jeftinih stanova nije se makla dalje od beogradske lokacije, tako da se može desiti da za koju godinu na tržištu bude i manjak stanova.

 

(Izvor : Dnevnik)

Top