Dok se očekuje veće interesovanje za subvencionisanim stambenim kreditima, neke procene pokazuju da su najvećem broju građana i oni preskupi.

Direktorka Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita Vesna Ćirić kaže da bi uslovi povoljniji od lanjskih mogli povećati broj korisnika kredita jer je učešće smanjeno s deset na pet procenata vrednosti kredita, povećan je limit primanja sa 120.000 na 150.000 dinara i ukinuta starosna granica od 45 godina života.

Međutim, građani pitaju ko danas uopšte ima primanja do 150.000 dinara kada je prosek na nivou od 350 evra, a i oni što zarađuju više uglavnom sve pojedu.
Zato su sve glasnije kritike ovog programa, za koji je ove godine iz budžeta izdvojeno 1,7 milijarda dinara, 500 miliona više nego lane. Beskućnici poručuju državi da odobrava subvencije onima koji mogu da vraćaju i komercijalne kredite, a za prave podstanare ne čini ništa.

U Srbiji ima više stotina hiljada građana bez rešenog krova nad glavom, a novac izdvojen iz budžeta dovoljan je za rešavanje stambenog pitanja tek šačice podstanara, ali ne onih kojima je najteže, nego dobrostojećih.

U Udruženju za građevinarstvo pri Privrednoj komori Srbije očekuju da će se ove godine ponuda stanova povećati za oko 17.000 stambenih jedinica, koliko ih je u Srbiji nezavršeno, a koji bi do kraja godine mogli biti useljivi – od kojih je polovina u procesu legalizacije.

Međutim, sekretar Udruženja Goran Rodić ne očekuje veće interesovanje za stambene kredite, ni subvencionisane, ni komercijalne, zbog krize i opšteg siromaštva na koje surova stvarnost svakodnevno opominje.

Isto misli i sekretar Udruženja u Privrednoj komori Vojvodine Žarko Čađenović. On kaže da se ne sme zaboraviti da je ovo izborna godina, sve je u znaku političkih obećanja, veoma malo se radi, što će dovesti do daljnjeg pada standarda i još slabije kupovne moći, tako da će se sve manje kupovati trajna dobra kao što su stanovi.

U brojnim firmama se proglašavaju stečajevi, radnici ostaju bez posla i u takvoj atmosferi nema povoljnih kredita koji bi spasli beskućnike.

Ukoliko neko uzme subvencionisani zajam od 60.000 evra, može kupiti stan od 45 do 55 kvadrata u novogradnji jer se ovi krediti dele samo za nove stanove, a ne i starije za koje su beskućnici zainteresovaniji jer su jeftiniji.

Učešće za ovaj zajam iznosi 3.000 evra koje obezbeđuje podnosilac zahteva, a država učestvuje s 12.000 evra. Tokom prvih 25 godina otplaćuje se kredit banke za koji rata iznosi 275 evra, ostalih pet godina državi se vraća po 200 evra mesečno. Malo je radnih mesta s tako dugoročnom evroprojekcijom.

(Izvor: B92)