BEOGRAD - Zapadni san o ušuškanoj kući na periferiji, daleko od gužve, u Srbiji retko ko sanja. Iako su cene nekretnina po unutrašnjosti daleko ispod tržišne vrednosti, tražnja ne postoji.

Kuće sa okućnicom širom Srbije se prodaju budzašto i vlasnici ne mogu da povrate uloženo. U delovima Vojvodine imanja koštaju manje od 5.000 evra. Vile oko Kladova Rumuni kupuju za najviše 8.000

Neko ko ima, recimo, 200.000 do 300.000 evra gotovine, može da kupi u Srbiji celo selo - i kuće i svu zemlju! Jer, nekretnine sa okućnicama u većini krajeva naše zemlje prodaju se - za bagatelu. Tržišna cena daleko je manja od uloženog, a onih koji bi stan u gradu zamenili imanjem, skoro da nema.

U pojedinim delovima Vojvodine kuće sa zemljom se prodaju i za manje od 5.000 evra. Nedaleko od Kladova, vlasnici za nekretnine od 150 kvadrata sa placem, retko dobiju više od 8.000 evra. Toliko koštaju i kuće sa voćnjakom u blizini Vranja. Seoska domaćinstva u okolini Valjeva mogu da se kupe i za 10.000 evra, a slično je i oko Loznice.

Nekako po pravilu, vrednost nekretnina najviše je pala u najnerazvijenijim delovima Srbije. Tamo gde ništa ne može da zadrži mlađe stanovništvo, a standard nikom ne obećava bolji život - na jugu i istoku zemlje. To potvrđuje Milan Simonović iz agencije za promet nekretnina "Menadžer".

U svim delovima Srbije ima zabačenih oblasti u kojima su cene drastično pale. Izuzetak je Beograd, ali i u okolini prestonice, od Barajeva, preko Avale i Sopota, ima kuća kojima investiciona vrednost prevazilazi tržišnu. Vikendaši pokušavaju da prodaju kuće, ali teško mogu da izvuku novac koji su u njih uložili.

Kuća za par hiljada evra

Cena nekretnina, prema rečima stručnjaka, raste u odnosu na veličinu i značaj mesta u kom se kuća nalazi. Tako se, na primer, kuća u Rumi, površine 100 kvadratnih metara, nudi za 47.000 evra, dok se kuća iste takve površine, u Veterniku, pored Novog Sada, nudi za 76.000 evra. Trgovci nekretninama, međutim, ističu kako je cena kvadratnog metra, čak i u Novom Sadu, koji je najatraktivniji za kupovinu, značajno pala, pa se kvadratni metar stambenog prostora, koji je ranije prodavan za više od 1.000 evra, može kupiti i za 700 evra.

Kuća sa okućnicom u valjevskom kraju može da se kupi po ceni od 10.000 do 30.000 evra, zavisno od lokacije, površine, godine i kvaliteta gradnje, postojanja infrastrukture - puta, vodovoda, telefona. Klasična seoska domaćinstva ili vikendice koštaju od 10.000 do 15.000 evra.

Solidnu kuću, sa okućnicom, u Loznici, danas je moguće kupiti po ceni i od 30.000 do 35.000 evra. Pre samo sedam do osam godina njihova vrednost je bila i tri puta veća. Po toj ceni se kupuju kuće na pristojnim lokacijama u gradu, istina onim koje nisu baš "na oku" za, eventualno, rušenje i izgradnju novih, većih zdanja.

Poljoprivredno zemljište nije gubilo na ceni

Obradiva zemlja u Vojvodini, posebno ona prve klase, kažu poljoprivrednici, nije značajnije gubila na ceni. Naprotiv, u poslednje vreme je i dobila. Prosečna cena hektara, naime, dugo je bila oko 2.500 evra, dok se sada hektar kvalitetne oranice plaća i do 5.000 evra.

Hektar obradive zemlje u blizini Valjeva košta do 5.000 evra i takve placeve je teško naći u ponudama za prodaju. Hektar obradivog zemljišta u seoskom području valjevskog kraja prodaje se upola manje - do 2.000 evra.

U okolini Vranja zemlja se, takođe, prodaje budzašto. Onu najplodniju seljaci prodaju za 3.000-4.000 evra po hektaru, a za nešto niži kvalitet zemljišta moguće je platiti i dvostruko manje.

(Izvor : Seebiz)