Regulacioni plan predviđa proširenje za više od dvadeset hektara za gradnju gde bi se dobilo još 1.500 ležajeva.

Zaustavljanje „divlje“, ali i legalne gradnje na Kopaoniku stara je tema političara i stručnjaka, a, uprkos tome, iz godine u godinu podizani su novi hoteli, vile i vikendice. Tako su pre dve godine službe Nacionalnog parka, koji gazduje sa oko 20.000 hektara površine, evidentirale pedesetak nelegalno podignutih objekata, među kojima su neki sagrađeni i tamo gde se, takoreći, ne sme ni disati, gde je veoma stroga zaštita prirode zbog retkih vrsta bilja i drugog rastinja.

No, investitorima je, od devedesetih godina prošlog veka, posebno bio privlačan strogi centar Kopaonika, lokacija Pajino preslo, pa su se postojeći vlasnici objekata proširivali a novi „tiskali“ između i uz same skijaške staze, pokraj žičara, na šumovitim padinama planine.

Tako se u pomenutoj centralnoj zoni „skućilo“ oko 400 vlasnika raznih objekata, a, računajući i velike hotele, kapacitet kopaoničkog turističkog centra, bez vikend naselja, narastao je na 5.500 ležajeva.

Malo ili mnogo, hoće li toliki i još veći broj turista na samom vrhu planine promeniti klimu, ugroziti ekološki čistu sredinu, da li će izdržati postojeća infrastruktura – pitaju se i stručnjaci ali i investitori pa i vlasti u opštinama koje gazduju zemljištem na Kopaoniku.

Da bi se ovaj prostor urbanistički uredio, 2000. godine usvojen je prostorni a zatim i regulacioni plan. Međutim, već su u pripremi izmene, bolje rečeno, novi plan detaljne regulacije koji je poveren stručnjacima Instituta za urbanizam i arhitekturu Srbije. Te planske novine podrazumevaju proširenje površine u centralnoj zoni za gradnju sa 96 na 125 hektara. Gradnja će, kako doznajemo od arhitekte Gojka Diklića, koordinatora za izradu tog dokumenta, ubuduće biti moguća na lokacijama u blizini Rtnja i Sunčane doline, a na više lokacija predviđeno je i povećanje takozvanog koeficijenta gradnje pa će, recimo, preko puta poznatog hotela „Grand“ od manjih vikendica biti moguće sazidati vile od 300 do 400 ležajeva. Kapacitet će se tako povećati sa 5.500 na 7.000 ležajeva. Uz to, predviđena je i izmena namene pojedinih površina. Primera radi, od poslovno-komercijalne u stambenu namenu. Uz takvu promenu, recimo, lokacija kod „belog mede“ od 23 ara biće ponovo nuđena na prodaju, ali ne zbog početne cene od 40.000 evra po aru nego zato što tu nije bila predviđena i gradnja objekta za smeštaj turista.

I prema važećem regulacionom planu davao se u zakup ili prodavao poneki plac. Tokom prošle godine podignuto je dvadesetak manjih i većih objekata. U strogom centru nije bila smetnja početna cena od pomenutih 40.000 evra, jer pre više od godinu dana ovde su dva ara prodata čak za 380.000 evra. Lep je to prihod za opštinu Raška, posebno sada u situaciji onemoćale privrede. Ova opština ubira i ubiraće taj prihod od zakupa ili otuđenja, kao i naknadu za komunalno uređenje, ali sve urbanističke papire, odnosno lokacijsku i upotrebnu dozvolu izdaju službe i organi nadležnog ministarstva, pošto je ovo zemljište u kategoriji takozvane posebne namene.

Takva procedura, naravno, ostaje pa će, kako neko ovde u šali reče, i za buduće investitore najčešće od „posebnog značaja“ biti mesta za hotelčić ili vilu na zemljištu posebne namene...

(Izvor: Politika)