Moguć kombinovani model vraćanja imovine
- 16.06.2011.
Beograd - Zakon o restituciji trebalo bi da bude izglasan na prvoj sednici jesenjeg zasedanja republičkog parlamenta, najavio je juče Božidar Đelić , potpredsednik Vlade Srbije na prvom Evropskom pravnom i političkom forumu posvećenom denacionalizaciji. Đelić je najavio mogućnost da budući zakon o restituciji predvidi naturalno obeštećenje u svim slučajevima gde je to moguće, ali i zamenu potraživane imovine nekom drugom imovinom, kao i finansijsko obeštećenje obveznicama koje bi bile isplaćivane u određenom roku.
Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Beogradu, upozorio je juče da izazovi koje proces donošenja zakona o restituciji nosi ne mogu biti opravdanje za dalje kašnjenje, ali je i naveo da EU ne nameće model po kojem će biti vraćena imovina i da svaka zemlja pojedinačno mora da pronađe najbolji način za taj proces.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić podsetio je da su od 2000. godine sve vlade pokušavale da reše problem vraćanja imovine, ali da je zbog maksimalnih zahteva oštećenih to bilo teško sprovesti.
Predstavnici vlasnika koji su u velikom broju prisustvovali jučerašnjoj raspravi, burno su reagovali na izjavu Đelića da ima zemalja koje su vratile samo manji deo potraživane imovine, kao što je Nemačka koja je restitucijom obuhvatila 10 odsto oduzetog vlasništva, ili, poput Poljske, koja još nije donela zakon o restituciji.
Najviše aplauza dobio je bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić koji je 2007. godine pripremio predlog zakona o restituciji i založio se da se hitnu naturalnu restituciju. On je rekao da ukoliko bi se sprovela naturalna restitucija u svim slučajevima gde je to moguće, za isplatu preostale potraživane imovine bilo bi potrebno najviše dve milijarde evra.
Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec rekao je da će 2016. godine biti okončana isplata državnih obveznica po osnovu stare devizne štednje, čime će biti olakšana otplata državnog duga po osnovu restitucije.
Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić ocenio je juče da je odmah moguće vraćanje 97 odsto imovine koju potražuju naslednici bivših vlasnika.
„Nije opravdana bojazan da će obeštećenjem bivših vlasnika biti ugrožen budžet i ostavljen teret novim generacijama jer je od ukupne imovine koja se potražuje 97 odsto zemljište koje može odmah da se vrati“, rekao je Antić. On je objasnio i da se u vlasništvu javnih preduzeća i lokalnih samouprava nalazi zemljište koje se ne koristi niti donosi prihode i država bi mogla lako da tu imovinu vrati bivšim vlasnicima. Prijave za vraćanje imovine podnelo je 140.000 porodica, rekao je Antić.
Šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer istakao je da su osnovni principi koje EU zahteva u restituciji da ne bude diskriminacije i da se poštuje vladavina prava, odnosno socijalna pravda. Prema njegovim rečima, restitucija mora da bude i makroekonomski održiva, odnosno treba da se postave ograničenja kako bi se izbeglo preopterećenje budžeta. On je rekao da se u bivšim komunističkim zemljama najčešće koristi kombinovani model vraćanja imovine - povraćaj u nature i delimično obeštećenje novcem. Dežer je naveo da treba uraditi realnu procenu vrednosti oduzete imovine jer se trenutne procene kreću od jedne do 150 milijardi evra.
(Izvor : Dnevnik)
Stanovi poskupeli od početka godine!
Republički geodetski zavod izbacio je izveštaj o cenama stanova za prvi kvartal 2024. godine. Stanovi su skuplji za 4,74% u odnosu na isti period prošle godine. Cene stanova u...
Najnovija besplatna usluga RGZ-a: proverite vrednost vaše nekretnine
Republički geodetski zavod napravio je procenu vrednost svih stanova u Srbiji. Procena je urađena u skladu sa međunarodnim standardima za masovnu procenu vrednosti...
Cene stanova i dalje paprene, prodaja smanjena, a gradnja povećana
Tržište nekretnina u Srbiji je tokom poslednjih nekoliko godina prošlo kroz značajne promene. Iako je trenutno primetna stabilizacija tržišta, cene su i dalje visoke uprkos...
Koliko je potrebno za život u najvećim gradovima u Srbiji?
Potražnja za stanovima s jeseni dostiže svoj vrhunac, a to se posebno odnosi na univerzitetske centre u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac). Zbog obrazovanja, ali i...
Studenti u Beogradu kreću u lov na stanove, kirije manje i za 300 evra
Bliži nam se početak nove akademske godine, a sa njom i intenzivna potraga studenata za stanovima. Beograd je, kao najveći univerzitetski centar i grad koji nudi najviše...
Izdavanje stanova u Novom Sadu, čemu studenti da se nadaju?
Potraga za stanom ume da bude mukotrpan posao. To su na svojoj koži osetili svi oni koji su nekad u životu morali da menjaju adresu stanovanja i prolaze kroz čari selidbe....
Trećina nepokretnosti u Srbiji kupljena iz delimično regulisanog tržišta. Kakav je to rizik za kupce?
Tržište nepokretnosti u Srbiji u 2022. godini vredelo je rekordnih 7,5 milijardi evra. Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da čak trećina te sume dolazi sa...
Nov konkurs za kupovinu kuće na selu
Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je novi konkurs za dodelu seoskih kuća. Izdvojeno je još 500 miliona dinara za oživljavanje sela. Kako poručuju iz resornog...
Preko 7 milijardi evra na tržištu nekretnina u Srbiji u 2022. godini
Izveštaj Republičkog geodestskog zavoda za poslednji kvartal u 2022. godini i dalje pokazuje vrtoglave brojke. Količina novca koja se na ovom tržištu našla u prethodnoj...
Kako zaštiti podstanare u Srbiji?
Poslednjih meseci stanarina u Srbiji drastično je skočila. Taj trend najviše se osetio kada je u pitanju izdavanje stanova u Beogradu, ali i izdavanje stanova u Novom Sadu,...
Problemi podstanara u Srbiji
Kirije u Srbiji prethodnih meseci beleže konstantan rast. Na već visoke cene značajno je uticala i kriza u Ukrajini, što je rezultiralo velikim brojem ruskih i ukrajinskih...