Cene zakupa poslovnog prostora u Srbiji poslednjih meseci niže i do 50 odsto, a zakupaca ipak sve manje. Gotovo u svim gradovima puni su samo kineski tržni centri i prostori u okviru pešačkih zona.

Cene zakupa poslovnog prostora u Srbiji nikada nisu bile povoljnije. Ponuda je bogata, a uprkos niskim cenama većina lokala je pod katancem. U poslednjih godinu dana kirije su manje i do 50 odsto, ali ni to ne privlači zakupce. Izuzetak je samo potez od Terazija do Kalemegdana u Beogradu, gde slobodnih lokala nema, a cene su i dalje paprene, mesečno između 100 i 150 evra po kvadratu. Traže se lokali i u kineskim tržnim centrima, gde se manji prostori izdaju i za 2.000 evra mesečno.
Sav ostali poslovni prostor u glavnom gradu, prema rečima Aleksandre Kon, suvlasnice agencije „Alka“, teško nalazi stanare bez obzira na to što ima i onih gde kirija košta samo oko pet evra po kvadratu. Nekada atraktivni tržni centri poput „Čumića“, „Siti pasaža“, „Milenijuma“ prvo su izgubili posetioce, a onda i zakupce.

BEZ INTERESA

KAKO kaže naša sagovornica, već četiri meseca u ponudi je lokal od 23 kvadrata u Birčaninovoj za 200 evra mesečno.Godinu dana stanare traži i lokal u tržnom centru u Bloku 44 od 25 kvadrata za 250 evra. Nema interesoavanja ni za lokal od 30 kvadrata na Crvenom krstu, gde gazda traži 200 evra mesečno, a od marta prošle godine zakupca traži i poslovni prostor od 140 kvadrata za 1.000 evra u Makedonskoj ulici. Na Banovom brdu cena zakupa kreće se od pet do 80 evra po kvadratu, a na Karaburmi, Mirijevu u proseku oko deset evra za kvadrat.

Sve veći broj vlasnika piljarnica, butika, trafika, kafića, pekara u Novom Sadu navodi da im je, zbog malog prometa, isplativo samo da „stave ključ u bravu“. Polovina poslovnog prostora u tržnim centrima „Apolo“, „Lupus“, „Dalton“ i „Pariski magazin“ i na „Spensu“ nije zakupljena. JP „Poslovni prostor“ je oglasio licitaciju za 34 poslovna prostora i dva skladišta, čija je početna cena kvadrata u proseku 350 dinara. Na spisku je najjeftinija zakupnina od 2.760 dinara za lokal od 23 kvadrata u Jevrejskoj ulici, a najskuplji je prostor od 391 kvadrat na Trgu slobode, predviđen za bankarstvo, ugostiteljstvo i trgovinu - 887.179 dinara. Kineski tržni centar je pun zakupaca, dok u „Bazaru“ nema niti jednog zakupljenog lokala.

I u gradu na Nišavi je pala cena zakupa lokala između 20 i 50 odsto. Najviše praznog poslovnog prostora ima u tržnim centrima „Kalča“ i „Podzemni prolaz“. Nisu retki slučajevi da vlasnici svoj poslovni prostor nude bez naknade samo da ne stoji prazan i da se izmiruju komunalije. Primera radi, zakup lokala u tržnim centrima i u samom centru Niša staje od 15 do 40 evra po kvadratu. Samo u užem centru Niša oko 400 lokala je prazno, a Niš više nije atraktivan ni Kinezima.

STALNE PROMENE

BROJNE trgovinske i zanatske radnje u Čačku u poslednjih nekoliko meseci stavile su katance na brave. Tako je, recimo, lokal na Gradskom šetalištu lane promenio tri zakupca, koji su prodavali različitu robu, ali im nije išlo.

Jedino što opstaje su kafići, osiguravajuća društva, prodavnice mobilnih telefona i banke - kaže Rade Simović iz agencije „Tatalović“. - Zakup lokala u centru Čačka je oko 20 evra po kvadratu. Toliku cenu ne može da isprati nijedna druga delatnost osim onih koje donose veliki profit, pre svega, banke. U čačanskim agencijama, ipak, vlada veliko interesovanje za kupovinu poslovnog prostora u centru grada. Cene se kreću od 3.000 do 3.500 evra po kvadratu.

(Izvor: Večernje novosti)