Legalizacija: Dozvola i bez krova
- 15.04.2011.
Šta sadrži Pravilnik o uslovima i načinu legalizacije koji je stupio na snagu ove nedelje: Moguća prijava nezavršenih zdanja, ali uz plan za okončanje posla
Objekti, koji su bez građevinske dozvole završeni do 11. septembra 2009. godine mogu da budu legalizovani, ako su vlasnici u zakonom predviđenom roku podneli zahtev, stoji u Pravilniku o uslovima i načinu legalizacije, koji je potpisao ministar Oliver Dulić. Za takva zdanja, ukoliko ispunjavaju zakonom predviđene uslove, jednim rešenjem izdaće se građevinska i upotrebna dozvola. Ali, prema pravilniku, građevinska dozvola biće izdata naknadno i za objekte sa minimalnim stepenom izgrađenosti.
Dakle, dovoljno je da su izvedeni grubi građevinski radovi sa formiranim konstruktivnim sklopom odnosno da objekat ima noseće elemente. To su temelj, zidovi, armirani betonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armirana betonska tavanica. Po novom pravilniku moguća je legalizacija i ako nije postavljena spoljna stolarija, ako nije ukrovljen objekat, nisu postavljene unutrašnje instalacije, niti su odrađeni završni građevinsko-zanatski radovi. Takva zdanja imaju pravo na građevinsku dozvolu, s tim što će vlasnik biti u obavezi da u određenom roku završi objekat i tek onda stekne pravo na podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole.
Pravilnikom su jasno definisani i popusti za plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Naknada se umanjuje za 99 odsto za svakih 25 kvadrata po članu domaćinstva za porodične kuće i stanove do 100 kvadrata. Za sledećih sto kvadrata naknada se umanjuje za 60 odsto, ali ovi astronomski popusti važe samo za objekte sazidane van ekstra i prve gradske zone. Ako porodica ima manje od četiri člana umanjenje od 99 odsto primenjuje se po članu domaćinstva, a naknada za ostatak površine do 100 kvadrata umanjuje se za 60 odsto. Za poslovni prostor popusta nema. Prema Pravilniku pravo na popust može da se ostvari samo ako se do 30. juna 2012. godine zaključi ugovor sa nadležnom direkcijom za zemljište ili se do tog roka sa lokalnom samoupravom ugovori prikupljanje neophodne dokumentacije.
Ako upravljač regionalnog, lokalnog puta ili zelene površine izda pismenu saglasnost moguća je legalizacija i objekata sazidanih u zaštitnom pojasu saobraćajnica i na zelenoj površini (pod uslovom da nije reč o uređenoj javnoj zelenoj površini). Ukoliko pismenu saglasnost izda organizacija koja se bavi poslovima zaštite kulturnih dobara moguća je legalizacija i objekata izgrađenih u zaštićenim zonama.
Nema uslova
PRAVO na legalizaciju neće imati vlasnici koji su svoja bespravna zdanja sazidali na infrastrukturnim koridorima. Takođe, nema legalizacije ni za objekte izgrađene na zemljištu nepovoljnom za građenje ili sazidane od materijala koji ne obezbeđuju trajnost i sigurnost objekta.
(Izvor : Novosti)
Stanovi poskupeli od početka godine!
Republički geodetski zavod izbacio je izveštaj o cenama stanova za prvi kvartal 2024. godine. Stanovi su skuplji za 4,74% u odnosu na isti period prošle godine. Cene stanova u...
Najnovija besplatna usluga RGZ-a: proverite vrednost vaše nekretnine
Republički geodetski zavod napravio je procenu vrednost svih stanova u Srbiji. Procena je urađena u skladu sa međunarodnim standardima za masovnu procenu vrednosti...
Cene stanova i dalje paprene, prodaja smanjena, a gradnja povećana
Tržište nekretnina u Srbiji je tokom poslednjih nekoliko godina prošlo kroz značajne promene. Iako je trenutno primetna stabilizacija tržišta, cene su i dalje visoke uprkos...
Koliko je potrebno za život u najvećim gradovima u Srbiji?
Potražnja za stanovima s jeseni dostiže svoj vrhunac, a to se posebno odnosi na univerzitetske centre u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac). Zbog obrazovanja, ali i...
Studenti u Beogradu kreću u lov na stanove, kirije manje i za 300 evra
Bliži nam se početak nove akademske godine, a sa njom i intenzivna potraga studenata za stanovima. Beograd je, kao najveći univerzitetski centar i grad koji nudi najviše...
Izdavanje stanova u Novom Sadu, čemu studenti da se nadaju?
Potraga za stanom ume da bude mukotrpan posao. To su na svojoj koži osetili svi oni koji su nekad u životu morali da menjaju adresu stanovanja i prolaze kroz čari selidbe....
Trećina nepokretnosti u Srbiji kupljena iz delimično regulisanog tržišta. Kakav je to rizik za kupce?
Tržište nepokretnosti u Srbiji u 2022. godini vredelo je rekordnih 7,5 milijardi evra. Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da čak trećina te sume dolazi sa...
Nov konkurs za kupovinu kuće na selu
Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je novi konkurs za dodelu seoskih kuća. Izdvojeno je još 500 miliona dinara za oživljavanje sela. Kako poručuju iz resornog...
Preko 7 milijardi evra na tržištu nekretnina u Srbiji u 2022. godini
Izveštaj Republičkog geodestskog zavoda za poslednji kvartal u 2022. godini i dalje pokazuje vrtoglave brojke. Količina novca koja se na ovom tržištu našla u prethodnoj...
Kako zaštiti podstanare u Srbiji?
Poslednjih meseci stanarina u Srbiji drastično je skočila. Taj trend najviše se osetio kada je u pitanju izdavanje stanova u Beogradu, ali i izdavanje stanova u Novom Sadu,...
Problemi podstanara u Srbiji
Kirije u Srbiji prethodnih meseci beleže konstantan rast. Na već visoke cene značajno je uticala i kriza u Ukrajini, što je rezultiralo velikim brojem ruskih i ukrajinskih...