Krov nad glavom za izbegle?
- 15.08.2011.
Nedavno usvojenom Uredbom Vlade za rešavanje stambenog pitanja izbeglica, Srbija dobila pravnu osnovu koja bi trebalo da omogući konačno rešavanje tog problema. Skoro dve decenije, na to čeka 17.000 izbegličkih porodica.
Šesnaest godina od dolaska poslednjeg velikog izbegličkog talasa u Srbiju, nazire se pravno rešenje koje bi moglo u celini da reši pitanje stambenih problema izbeglica. Donacije se svake godine smanjuju, što je ubrzalo donošenje Uredbe.
Uredba Vlade, koja je nedavno doneta, omogućiće davanje nekretnina u državnoj svojini na korišćenje ili zakup uz mogućnost otkupa, dodelu sredstava za građevinski materijal i kupovinu seoske kuće sa okućnicom.
Neki od važnijih kriterijuma za prijavljivanje su: da izbegli imaju nekretninu koja ne ispunjava osnovne uslove stanovanja, zatim ukoliko grade objekat koji je u postupku legalizacije, ili ako im je za završetak izgradnje neophodan novac za građevinski materijal.
Sredstva bi stizala iz nekoliko izvora, od budžeta, preko kredita, do donatorske konferencije.
Pomoćnica Komesara za izbeglice Srbije Danijela Popović kaže da su potrebe uvek bile veće nego što je bilo sredstava kojima je raspolagano kako bi se izbeglicama obezbedio krov nad glavom.
"Kreće se od najugroženijih, od lica u kolektivnim centrima. Pri zatvaranju kolektivnih centara, staramo se da sva lica dobiju adekvatno rešenje za sebe", navodi Popovićeva.
Izbeglička udruženja traže da se osnuje poseban fond za rešavanje njihovih stambenih potreba.
Očekuju da Vlada iz budžeta izdvoji oko 40 miliona evra i predlažu da država uzme kredit. Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji, kaže da su izbeglice razočarane.
"Vlada je 2005. dobila kredit 20 miliona od Banke za razvoj Saveta Evrope, a 90 odsto je potrošeno nenamenski. Tražimo da Vlada uzme kredit od 100 miliona evra od iste banke, jer ona daje najpovoljnije uslove i da se aktivnim pristupom reši ovo pitanje", navodi Linta.
U izbegličkom naselju u Kraljevu, koje je izgrađeno donacijom italijanske humanitarne organizacije, smatraju da bi im tek vraćanje imovine u Hrvatskoj omogućilo da u Srbiji otkupe stan, iako je njegova cena dvostruko niža od cene komercijalnog stana.
Jedna stanovnica tog naselja kaže da bi volela da joj imovina bude vraćena, jer nema nikakva primanja. Drugi stanovnik navodi da bi rado otkupio stan, ali da mu je penzija 4.000 dinara.
Još se ne zna kada će Uredba o rešavanju stambenih potreba izbeglih početi da se primenjuje, jer se čeka objavljivanje konkursa u domaćim medijima. U Komesarijatu za izbeglice procenjuju da bi to moglo da se dogodi u narednih godinu dana.
(Izvor : RTS)
Stanovi poskupeli od početka godine!
Republički geodetski zavod izbacio je izveštaj o cenama stanova za prvi kvartal 2024. godine. Stanovi su skuplji za 4,74% u odnosu na isti period prošle godine. Cene stanova u...
Najnovija besplatna usluga RGZ-a: proverite vrednost vaše nekretnine
Republički geodetski zavod napravio je procenu vrednost svih stanova u Srbiji. Procena je urađena u skladu sa međunarodnim standardima za masovnu procenu vrednosti...
Cene stanova i dalje paprene, prodaja smanjena, a gradnja povećana
Tržište nekretnina u Srbiji je tokom poslednjih nekoliko godina prošlo kroz značajne promene. Iako je trenutno primetna stabilizacija tržišta, cene su i dalje visoke uprkos...
Koliko je potrebno za život u najvećim gradovima u Srbiji?
Potražnja za stanovima s jeseni dostiže svoj vrhunac, a to se posebno odnosi na univerzitetske centre u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac). Zbog obrazovanja, ali i...
Studenti u Beogradu kreću u lov na stanove, kirije manje i za 300 evra
Bliži nam se početak nove akademske godine, a sa njom i intenzivna potraga studenata za stanovima. Beograd je, kao najveći univerzitetski centar i grad koji nudi najviše...
Izdavanje stanova u Novom Sadu, čemu studenti da se nadaju?
Potraga za stanom ume da bude mukotrpan posao. To su na svojoj koži osetili svi oni koji su nekad u životu morali da menjaju adresu stanovanja i prolaze kroz čari selidbe....
Trećina nepokretnosti u Srbiji kupljena iz delimično regulisanog tržišta. Kakav je to rizik za kupce?
Tržište nepokretnosti u Srbiji u 2022. godini vredelo je rekordnih 7,5 milijardi evra. Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da čak trećina te sume dolazi sa...
Nov konkurs za kupovinu kuće na selu
Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je novi konkurs za dodelu seoskih kuća. Izdvojeno je još 500 miliona dinara za oživljavanje sela. Kako poručuju iz resornog...
Preko 7 milijardi evra na tržištu nekretnina u Srbiji u 2022. godini
Izveštaj Republičkog geodestskog zavoda za poslednji kvartal u 2022. godini i dalje pokazuje vrtoglave brojke. Količina novca koja se na ovom tržištu našla u prethodnoj...
Kako zaštiti podstanare u Srbiji?
Poslednjih meseci stanarina u Srbiji drastično je skočila. Taj trend najviše se osetio kada je u pitanju izdavanje stanova u Beogradu, ali i izdavanje stanova u Novom Sadu,...
Problemi podstanara u Srbiji
Kirije u Srbiji prethodnih meseci beleže konstantan rast. Na već visoke cene značajno je uticala i kriza u Ukrajini, što je rezultiralo velikim brojem ruskih i ukrajinskih...