Pre godinu dana garsonjere od 27 kvadrata na novosadskoj Novoj Detelinari su se prodavale za 32.000 evra, na istoj toj lokaciji cena je sada 27.000 evra.

Takođe, lane u ovo vreme za stan na Limanu 4 od 40 kvadrata plaćalo se 1.000 po kvadratnom metru, a danas je isti takav prodat po 800 evra za kvadratni metar, dakle, 20 odsto jeftinije.

Direktor Prodaje u novosadskoj Agenciji za promet nekretnina Solis Dragan Rabatić izjavio je da su cene prosečno manje u odnosu na prošlu godinu za 20 do 30 procenata i da klize prema dole polako, ali sigurno. On poručuje svima koji žele da prodaju stan da to urade što pre, jer kako se kriza produbljuje, cene sve više padaju.
Objašnjenje za toliki pad cena kvadrata je jednostavan. Ekonomska kriza se u najvećem delu odražava na tržište nekretnina i svako ko ima kuću ili stan traži kako da preko nekretnine dođe do neophodnih sredstava za život.

Mnogi koji imaju pristojniji stan ne mogu više da plaćaju ogromne režije jer plate godinama stagniraju. Ukoliko, pak, idu u penziju imaju još manje prihode, pa su prisiljeni da prodaju svoj veći stan i možda kupe neki manji, ili ga i ne kupe, nego se presele u vikendicu ako je imaju, ili kod dece. A povećavanjem ponude stambenog prostora direktno se utiče na sniženje cene kvadrata.

S druge strane građani bez stana nemaju ni para, ni kreditne sposobnosti da kupe stan, tako da novosazidane kvadrate ili one koji su pred završetkom nema ko da plati, zbog čega investitori - samo da bi ih prodali, snižavaju cenu ne bi li našli kupca.

Sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić kaže da na lageru ima čak 13.000 stanova koje nemaju kupca i to oko 11.000 nezavršenih i oko 2.000 gotovih. Prođe i godina dana dok se ne proda useljivi stan, a mnogi se sećaju vremena kada su se prodavali još u nacrtima.

Prema Rodićevim rečima, u poslednju godinu je u celoj Srbiji prodato tek oko 3.000 stanova, što je gotovo zanemariva brojka u odnosu na to koliko imamo građana bez stana i koliko se planiralo graditi, ali su se investitori na vreme zakočili, kako ne bi proizvodili robu bez kupca. Tako su gotovo jedina aktivna gradilišta ona gde je država investitor, poput onih u beogradskim naseljima „Stepa Stepanović” i „Dr Ivan Ribar”, gde je prodato tek oko 2.000 stanova.

(Izvor: B92)