Vlasnici nekretnina čiji dugovi za godinama neplaćen porez na imovinu premašuju milion dinara biće prvi na udaru prinudne naplate.

To znači da bi mogli da ostanu bez svojih kuća i stanova. Reč je o, kako kaže Vladan Luković, direktor Uprave javnih prihoda, fizičkim licima koja su vlasnici vrednih nepokretnosti.

Od deset najvećih dužnika grad potražuje 20 miliona dinara. Ako ne izmire obaveze, vrednost njihovih nepokretnosti utvrdiće stručni procenitelji, a one će potom biti prodate na javnoj licitaciji.

Ovakav način prinudne naplate propisao je Zakon o poreskom postupku, ali Gradska uprava prvi put pribegava takvoj metodi da bi napunila budžet. "Ranije smo samo slali opomene jer nismo imali dovoljno ljudi koji bi se bavili tim poslom. Pre mesec dana formirali smo odeljenje prinudne naplate i primili dodatni kadar. Više nam ništa drugo ne preostaje kako bismo privoleli najveće dužnike da izmiruju svoje obaveze", kaže Luković.

Da bi imovina otišla na doboš, mora da se zadovolji nimalo jednostavna procedura. Ona može da potraje i do pola godine jer vlasnici često izbegavaju da prime rešenja, a imaju pravo i da se žale što dodatno odlaže prodaju. Pre nego što se donese rešenje o prinudnoj naplati, dužniku se šalje opomena kojom se upozorava na visinu duga i obaveštava da ima pet dana od dana prijema opomene da plati porez.

"Prethodno se u katastru proveri da li je vlasnik nepokretnosti i, ako ne izmiri obavezu, pokreće se postupak prinudne naplate. Zatim se donosi rešenje o upisu hipoteke na toj nepokretnosti na ime grada Beograda", objašnjava Luković.

Angažovani stručni procenitelji, profesori Građevinskog fakulteta, sa ljudima iz Uprave javnih prihoda izlaze na teren i procenjuju nekretninu. Da bi to mogli da urade, kaže Luković, obaveštava se dužnik da će određenog dana u određeno vreme doći procenitelji da utvrde vrednost imovine. Od vlasnika se očekuje da tada bude u svom domu.

"Ako vlasnik nije kod kuće, odlaže se procena i piše se zahtev sudu, koji donosi rešenje o ulasku u nepokretnost mimo volje vlasnika. Ako se ni iz drugog pokušaja ne uspe ući u posed, nije isključeno da se za ulazak traži asistencija policije", objašnjava Luković.

Kada se izvrši procena, ustanovljava se početna vrednost nekretnine koja ide na javnu licitaciju. Ukoliko prodaja propadne, vrednost nepokretnosti se umanjuje za 25 odsto, odnosno 30 procenata ako ona ni iz trećeg pokušaja ne nađe novog vlasnika.

Kada se dužnikova kuća ili stan proda, od sume koja se dobije najpre se namiruje grad, a sve što pretekne vraća se vlasniku. Sve do javne licitacije, vlasnik ima mogućnost da plati dugove. Oni sa najvećim obavezama imaju šansu da ih izmire i odloženo, ali najviše na 12 meseci.

"Za to moraju da dostave garanciju, odnosno sredstvo obezbeđenja da će iznos platiti u dogovorenom roku. Uslov koji treba da ispune je da iz katastra nepokretnosti donesu vlasnički list i da stave hipoteku u korist grada", ističe Luković.

(Izvor: B92)