U Srbiji se trenutno gradi oko 10.000 stanova. Država hoće masovnom stanogradnjom da uposli industriju, ali su za mnoge kupce cene i dalje visoke

U Srbiji se, prema procenama, trenutno gradi oko 10.000 stanova. Od toga, gotovo polovinu zida država preko Građevinske direkcije Srbije, koja u ponudi ima više od 4.900 stanova. Cene kvadrata, uključujući i PDV, kreću se od 350 evra u Kuršumliji i Doljevcu, do 2.350 evra u novobeogradskom Bloku 29.

Najveće gradilište je na Voždovcu, na lokaciji bivše kasarne „4. juli“, gde je od ukupno planiranih 4.578, u toku izgradnja 2.235 stanova, površine 218.000 kvadrata, raspoređenih u 24 objekta. Kvadrat na ovoj lokaciji prodaje se po ceni od 1.290 evra.

Na optužbe da je nelojalan konkurent, jer po povlašćenim uslovima dolazi do zemljišta i ne čeka godinama na građevinske dozvole, država odgovara: „Masovnom stanogradnjom uposliće se domaća građevinska industrija, sniziće se bezobrazno visoke cene novoizgrađenih kvadrata, a prosečnoj srpskoj porodici biće omogućeno da po povoljnim uslovima dođe do krova nad glavom“.

Ipak, te povoljne uslove, koji su približni tržišnim, mnogi podstanari i dalje ne mogu da ispune. Svesni da finansijski deo priče neće moći da „zatvore“ neki su odustajali i od rezervisanih stanova na lokaciji bivše kasarne „4. juli“ u budućem naselju „Stepa Stepanović“.

- Do sada smo za stanove na Voždovcu sklopili oko 500 kupoprodajnih ugovora, a rezervisano je 1.100 stanova - kaže za „Novosti“ Dragan Grujić, direktor Građevinske direkcije Srbije. - Svakodnevno pozivamo kupce koji su rezervisali kvadrate na sklapanje ugovora, a paralelno i one koji su se prijavili kao zainteresovani, da pogledaju projekte i rezervišu željene stanove. S obzirom na to da se prijavilo oko 14.000 građana, a svakom potencijalnom kupcu želimo da damo potpune informacije, potrebno je dosta vremena da primimo tako veliki broj ljudi.

U Direkciji kažu da je na projektu izgradnje stanova u naselju „Stepa Stepanović“ angažovano oko 50 građevinskih firmi, koje upošljavaju 8.000 radnika. Do kraja izgradnje kompleksa biće, direktno ili indirektno, uposleno oko 30.000 radnika.

- Na većini objekata pobijeni su šipovi, izlivene temeljne ploče, urađena hidroizolacija, drenaža oko objekata, kao i zaštita kosina od odronjavanja - ističe Grujić. - Završili smo nultu etažu, gde su planirane stanarske ostave i zatvorena garažna mesta. Na centralnom delu lokacije, gde je prvo i počela gradnja, trenutno se rade zidovi prvog i drugog sprata, kao i noseći stubovi. Radovi se odvijaju prema planu i rokovi će biti ispoštovani. Prve zgrade biće završene na proleće 2012. kada očekujemo i useljenja, a preostali stanovi će se sukcesivno završavati do kraja naredne godine.

Direkcija je u ovaj projekat do sada već uložila 32 miliona evra. Od toga, izmirena je obaveza prema Beogradu na ime naknade za uređenje zemljišta u iznosu od 18,5 miliona evra. Plaćeni su projektovanje, pripremni i deo građevinskih radova što je još 13,5 miliona evra. Osim voždovačke kasarne, GDS ima u prodaji još 330 stanova širom Srbije.

- Već dugi niz godina niko se u Srbiji ozbiljno ne bavi stanogradnjom, a posledice po svom džepu osećaju građani - kaže Kaća Lazarević, suvlasnica agencije „Alka“. - Pre krize investitor je mogao da bude svako ko je hteo, nisu bile potrebne licence, finansijske garancije... Unapred su se prodavali stanovi, pa je bilo mnogo zloupotreba. Pojava velikog broja kreditnih kupaca dovela je do toga da su cene otišle u nebo. Ekonomska kriza nas je sve debelo otreznila. Mnogi investitori nisu završili svoje objekte, koje više nema ko da kupi, niti oni imaju novac da ih završe. Cene su 30 odsto niže u odnosu na period pre krize.

U Srbiji postoji potreba za izgradnjom oko 200.000 stanova. Država pokušava da reši problem programom masovne stanogradnje.

- Cene ponuđene za naselje „Stepa Stepanović“ već sada nemaju realnu cenu jer za taj novac može da se nađe gotov stan - ističe Lazarevićeva. - Dok ti stanovi budu završeni, za godinu do godinu i po dana, cene na tržištu će, po mojoj proceni, biti još niže. Većina građana koji su na Voždovcu kupili stan uzeli su kredit i otplaćuju stanove koji tek treba da se zidaju. Smatram da je država trebalo da pusti investitore koji bi se takmičili na tenderima ponudama za koliko novca nude gotov kvadrat, ali da uslovi budu isti po kojima sada radi država.

Treba uvesti licence za investitore, smatra Kaća Lazarević, urediti celu oblast zakonima, koji, uz to, ne treba da se menjaju svaki čas.

Obaveze

Stambene kredite za kupovinu stanova na lokaciji bivše voždovačke kasarne odobrava pet banaka - AIK, Inteza, Komercijalna, Rajfazen i Sosijete ženeral. Pošto se izgradnja realizuje kroz projektno finansiranje, za odobravanje stambenih kredita u tim bankama ne postoji uslov da stepen završenosti objekata bude 80 odsto. Stanovi mogu da se kupe i za gotovinu.

Kupac je obavezan da u roku od sedam dana od potpisivanja ugovora uplati pet odsto kapare od ukupne vrednosti nekretnine, a maksimalan rok otplate kredita je 30 godina. Ukoliko se prvi put kupuje nepokretnost, odnosno ako kupac nema stan u vlasništvu, ima pravo na povraćaj PDV od osam odsto.

Stalni pad

Prema zvaničnim podacima, poslednji izveštaj o broju završenih stanova je iz 2009. godine kada je kompletirano 19.103 stana, što je u odnosu na 2008. pad od oko 10 odsto. U 2010. prema procenama pad će biti znatno veći - i do 20 odsto.

Statistika, međutim, ne beleži kada je izgradnja kvadrata započeta. Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije, kaže da stanogradnja sada ima trend rasta zbog državnog projekta masovne stanogradnje, dok će privatni investitori imati pad i više od 20 odsto.

- Najbolji pokazatelj za tako nizak stepen izgradnje je 180 registrovanih stambenih zadruga od kojih trenutno radi samo 20 - ističe Rodić. - Nekada su oni bili veliki nosioci stambene izgradnje. Glavni uzrok pada aktivnosti u stanogradnji su niska kupovna moć stanovništva, skupi krediti, nelikvidnost građevinske operative.

Upozorenje

Pomoć države prevashodno je namenjena domaćoj građevinskoj industriji. Država bi, upozoravaju u Privrednoj komori Srbije, tamo gde ona finansira radove trebalo da povede računa čiji se materijali ugrađuju. Jer, kažu, ima dojava da se preko raznih trgovačkih kuća uvozi materijal sumnjivog kvaliteta i na taj način guše domaći proizvođači, čiji su lageri prepuni robe.

(Izvor : Novosti)