Ako mogu da biraju, Beograđani bi najradije kupili stan u centru grada, na Vračaru. Oni koji vole prirodu opredeljuju se za Zvezdaru, a Beograđani koji vole da su uvek u centru zbivanja biraju deo Dorćola ispod Narodnog pozorišta. Novi Beograd je još jedno od najtraženijih mesta za život, ali problemi sa mostovima koji ga spajaju sa ostatkom grada u poslednje vreme polako smanjuju broj zainteresovanih za život u njemu.

Nekretnine u gradu su od početka krize pojeftinile za 10 do 20 odsto, ali je i platežna moći potencijalnih kupaca pala. Prvi izbor kupaca stanova, često nerealan, je centar grada, a u poslednjih nekoliko godina i Novi Beograd.
- Svi koji žele da kupe stan na ovim mestima spremni su da za njega odvoje 50.000 do 60.0000 evra, a kada vide da je za te pare teško, praktično nemoguće, tu kupiti stan, okreću se alternativama - kaže Damir Borić iz agencije za nekretnine “Profitim“. Onima koji žele kuću, kaže on, zbog mnogo zelenila najprivlačnija je Bežanijska kosa, a da neiskusni kupci, koji ne poznaju život grada, traže stan u “krugu dvojke“, za koji se kasnije ispostavi da im nije najbolje mesto za život.
Vlasnica agencije “Alka“ Kaća Lazarević objašnjava da najpoželjnije lokacije za život u Beogradu kupcima diktira količina novca.

- Oni koji imaju novca traže Senjak, Vračar, Dedinje i Stari grad. Građani sa manje novca biraju prigradska naselja koja imaju razvijenu infrastrukturu, obdaništa, škole i velike zelene površine. Na Karaburmi za relativno malo novca može da se kupi kvalitetan stan, a u tom rangu je i naselje Braće Jerković - kaže ona. Ona dodaje da je Novi Beograd nekada bio tražen, ali da potražnja opada i da svi žele bliže gradu da bi izbegli gužve na mostovima.

Iako u Beogradu postoji veliki broj novih zgrada, u ponudi je malo stanova sa urednom dokumentacijom, pa njihovi kupci imaju velike probleme da ih uknjiže kao vlasnici.

- Iako su cene pale, kupci više nisu naivni, mnogo puta su se opekli, pa sada u kupovinu stana vode i advokate. Najviše su pale cene adaptiranih i prenamenjenih prostora, poput podruma, tavana, garaža, donedavno prodavanih kao regularni stanovi po ogromnim cenama - kaže Žarko Stojaković, agent prodaje nekretnina u advokatskoj kancelariji “Stojaković“.

Da na cenu kvadrata utiče i infrastruktura koja još nije sagrađena, uveriće se oni koji se po jeftinije placeve, kuće i stanove zapute u Borču.

- Imali smo primer vlasnika koji je nerealno digao cenu placa u Borči zbog mosta koji će biti izgrađen. Ali, to je tek početak. Što bliže kraju bude gradnja mosta, to će veći skok cena biti - dodaje Stojaković.

Svaki drugi stan se proda na kredit

Stručnjaci objašnjavaju da se tržište polako stabilizuje i da su cene konačno realne. Ipak, prodavci starijih stanova cene i dalje formiraju prema cenama novogradnje. Najčešće se kupuju manji, jeftiniji stanovi. Oko 60 odsto nekretnina proda se na kredit, a tražnja je mnogo manja nego pre dve godine, pa čak i platežno sposobni građani ne ulažu u nekretnine.

Da bi se sprečile prevare, od početka 2010. uveden je jedinstveni registar prodaje nepokretnosti. Prema podacima iz tog registra, u prva dva meseca ove godine prodato je 3.800 nekretnina, za 700 više nego u istom periodu prošle godine.

(Izvor : Blic)