Gradi se kako je kome volja!
- 13.06.2011.
Bez kriterijuma - Srpska Atina je proteklih decenija znatno izmenila svoj izgled, ali bez prave strategije očuvanja arhitektonskog izgleda. Predlozi poput onih da se osnuje komisija koja bi se bavila pomenutom problematikom ostali samo isprazna inicijativa
Novi Sad nema jasnu strategiju kojom bi očuvao svoju arhitektonsku autentičnost u užem centru grada, pa je, po mišljenju stručne javnosti, upravo zato moguće da u vojvođanskoj prestonici niknu građevine čija estetska strana narušava njen izgled.
Iza mnogih takvih neimarskih poduhvata stoje proizvoljnost finansijera i trenutna korist, dok sam zakon ne uređuje precizno onaj deo regulativa koje bi se odnosile na estetske aršine pri izgradnji.
Članica Gradskog veća za urbanizam Jelena Atanacković-Jeličić deli mišljenje da su nekim građevinama u Novom Sadu prekršeni osnovni postulati arhitekture, ali nije precizirala na koje građevine misli. Kako objašnjava za Press, grad nema ingerencije da zaustavi neki projekat bez obzira na njegov neprikladan izgled ukoliko on ispunjava one odredbe koje predviđa Plan o detaljnoj regulaciji.
I u 19. veku znao se red
- Mi imamo mogućnost da stopiramo neki arhitektonski projekat u uslovima kada ne odgovara zadatim uslovima, odnosno onome što je predviđeno Planom detaljne regulacije. Ali, ne možemo to učiniti ako mislimo da objekat, da tako kažemo, nije lep - objašnjava Jelena Atanacković-Jeličić.
Sa gradskom ministarkom se ne slaže portparol Gradskog odbora SPO-a Nemanja Starović, koji kaže da je ova odbornička grupa imala predlog kako da se zaustavi uništavanje gradskog nasleđa, ali i povede računa o tome kako će nam izgledati građevine i sam grad. On kaže da je pogrešno misliti kako zakon treba posebno da određuje estetski izgled građevina jer je tako nešto uvek bilo deo strategije lokalnih samouprava.
- To je nešto što je Novi Sad imao još u 19. veku. Tada niste mogli da izgradite bilo koju građevinu koja izgleda kako je vama volja. Tako ne možete ni u Beču, da napravim grubo poređenje, pa ni u drugim evropskim gradovima, jer pored onih tehničkih detalja zna se da se u tom i u tom delu grada mogu da se grade takve i takve zgrade - rekao je Starović.
Ko je autoritet?!
On kaže da ne postoji nikakva strategija tog tipa ni u Novom Sadu.
- Ne postoji nikakav estetski kriterijum prilikom građenja, pa je moguće i da u Novom Sadu nikne, da tako kažem, više arhitektonskih monstruma koji su postali čak predmet ismevanja samih građana. Mi smo kao odbornička grupa predlagali da grad dobije jednu komisiju koja bi se bavila upravo tim - zaključuje Starović.
U Udruženju arhitekata Novog Sada kažu da je stalna dilema pitanje da li je arhitektura objekata koji se grade po centru grada primerena nasleđu ili ne.
- Formiranje komisije za estetiku ili nečeg sličnog lepa je zamisao, ali ima i svoje mane. Prvo se postavlja pitanje ko su neosporni autoriteti da menjaju projekte - objašnjava za Press predsednik Udruženja arhitekata Srđan Crkvenjakov.
Top promašaji
Na Fejsbuk stranici „Stare fotografije Novog Sada" Novosađani su glasali za najveće arhitektonske promašaje u modernoj istoriji grada. Evo rezultata te ankete: 1. Zgrada hotela „Centar", 2. „Pariski magazin", 3. Poslovni centar „Lupus", 4. Zgrada Metals banke. Često se mišljenje stručne i šire javnosti ne podudara, pa je tako svojevremeno nagradu Oktobarskog salona za arhitekturu poneo projekat Metals banke, dok je nedavno gran-pri 33. salona arhitekture dobilo upravo projektno rešenje Matijevićevog hotela „Centar".
(Izvor : Press)
Stanovi poskupeli od početka godine!
Republički geodetski zavod izbacio je izveštaj o cenama stanova za prvi kvartal 2024. godine. Stanovi su skuplji za 4,74% u odnosu na isti period prošle godine. Cene stanova u...
Najnovija besplatna usluga RGZ-a: proverite vrednost vaše nekretnine
Republički geodetski zavod napravio je procenu vrednost svih stanova u Srbiji. Procena je urađena u skladu sa međunarodnim standardima za masovnu procenu vrednosti...
Cene stanova i dalje paprene, prodaja smanjena, a gradnja povećana
Tržište nekretnina u Srbiji je tokom poslednjih nekoliko godina prošlo kroz značajne promene. Iako je trenutno primetna stabilizacija tržišta, cene su i dalje visoke uprkos...
Koliko je potrebno za život u najvećim gradovima u Srbiji?
Potražnja za stanovima s jeseni dostiže svoj vrhunac, a to se posebno odnosi na univerzitetske centre u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac). Zbog obrazovanja, ali i...
Studenti u Beogradu kreću u lov na stanove, kirije manje i za 300 evra
Bliži nam se početak nove akademske godine, a sa njom i intenzivna potraga studenata za stanovima. Beograd je, kao najveći univerzitetski centar i grad koji nudi najviše...
Izdavanje stanova u Novom Sadu, čemu studenti da se nadaju?
Potraga za stanom ume da bude mukotrpan posao. To su na svojoj koži osetili svi oni koji su nekad u životu morali da menjaju adresu stanovanja i prolaze kroz čari selidbe....
Trećina nepokretnosti u Srbiji kupljena iz delimično regulisanog tržišta. Kakav je to rizik za kupce?
Tržište nepokretnosti u Srbiji u 2022. godini vredelo je rekordnih 7,5 milijardi evra. Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da čak trećina te sume dolazi sa...
Nov konkurs za kupovinu kuće na selu
Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je novi konkurs za dodelu seoskih kuća. Izdvojeno je još 500 miliona dinara za oživljavanje sela. Kako poručuju iz resornog...
Preko 7 milijardi evra na tržištu nekretnina u Srbiji u 2022. godini
Izveštaj Republičkog geodestskog zavoda za poslednji kvartal u 2022. godini i dalje pokazuje vrtoglave brojke. Količina novca koja se na ovom tržištu našla u prethodnoj...
Kako zaštiti podstanare u Srbiji?
Poslednjih meseci stanarina u Srbiji drastično je skočila. Taj trend najviše se osetio kada je u pitanju izdavanje stanova u Beogradu, ali i izdavanje stanova u Novom Sadu,...
Problemi podstanara u Srbiji
Kirije u Srbiji prethodnih meseci beleže konstantan rast. Na već visoke cene značajno je uticala i kriza u Ukrajini, što je rezultiralo velikim brojem ruskih i ukrajinskih...