Cene stanova rastu na državnim subvencijama

  • 23.06.2011.

Beograd -- Prosečna cena nekretnina u Zagrebu u Hrvatskoj iznosi 1.800 evra po kvadratnom metru. Otprilike tolika ili možda neznatno niža je i prosečna cena u Beogradu.Razlika - plata u Srbiji je niža od 400 evra, dok prosečan Hrvat zarađuje oko 740 evra.

Razloge za toliku neusklađenost cena stanova sa platežnom moći stručnjaci vide u slabom funkcionisanju tržišta, prodavcima koji ne žele da spuste cene uprkos manjku tražnje.

Obrazloženje leži i u merama države, koja umesto da podržava građevinsku industriju niskim naknadama, još dodatno otežava situaciju pooštravanjem uslova za dobijanje stambenih kredita.

Kaća Lazarević, vlasnik agencije za nekretnine Alka, kaže da razlika u visini cena u odnosu na platežnu moć u Srbiji i Hrvatskoj dolazi zbog razlike u karakteru tih tržišta.

Ona navodi da su "kod nas cene nekretnina u unutrašnjosti zemlje veoma niske, zato što za razliku od Hrvatske ljudi tamo pretežno žive u porodičnim kućama i radije ih dograđuju nego što ih prodaju i sele se i takvo ponašanje se tamo smatra vrlinom, a ne manom".

"Međutim, generalno posmatrano situacija na tržištu nekretnina u Srbiji je kritična. Svaka nova mera koju vlast donese samo dodatno uzdrma tržište, pa tako i ova poslednja o podizanju obaveznog učešća za dobijanje stambenog kredita na 20 odsto. To će najviše pogoditi novogradnju, odnosno tržište malih gradskih stanova, koje pretežno kupuju ljudi sa manjim primanjima, koji će sada početi da odustaju od kupovine", ističe Lazarević.

Prema njenim rečima, zbog loše situacije cene će verovatno još padati, ali je teško očekivati da se to dogodi i u novogradnji, gde su troškovi zidanja i dalje vrlo visoki.

"Činjenica je da cene nisu prilagođene primanjima i čak su i jeftini državni stanovi, sa svojom cenom od 1.300 evra po kvadratu i dalje preskupi za građane. Jedina pogodnost pri njihovoj kupovini do sada je bilo malo učešće od pet odsto, a sada kada je minimum postavljen na 20 procenata, većina nema šanse da kupi stan", smatra ona.

Lazarević dodaje da bi rešenje za visoke cene i malu tražnju bilo smanjenje poreza i naknada za gradsko građevinsko zemljište, kao i izrada planskih dokumenata, koji danas često nedostaju.

Glavni krivac za skupe stanove "nepostojanje tržišta"

S druge strane, arhitekta i investicioni konsultant Mahmud Bušatlija smatra da za pad cena i te kako ima mesta i da je glavni krivac za skupe stanove „nepostojanje tržišta“. Prema njegovim rečima, problem je u tome što u Srbiji tržište nekretnina u poslednje dve godine živi na subvencionisanim kreditima, „što znači da je to potpuno lažno tržište jer samo određene kategorije imaju mogućnost da kupe stan“.

"Imperativ tržišta je da nešto vredi onoliko koliko je neko spreman da plati za to. Taj imperativ ovde kao da ne važi, jer mnogi drže jako visoke cene nekretnina uprkos tome što nema nikog ko bi ih kupio. U takvoj situaciji oni vlasnici koji su bliži vlasti tu razliku nadoknađuju putem subvencija. Sve dok tržište ne bude slobodno imaćemo i ovakve cene", tvrdi Bušatlija.

On naročito ističe neusklađenost cene i kvaliteta gradnje koji je neizmerno lošiji od onog koji graditelji iskazuju“, navodeći kao primer Delta siti.

"Nedavno sam prolazio pored tog tržnog centra noseći naočare s polarizacijom, koja se inače koristi radi utvrđivanja kvaliteta stakla i video da su sva stakla šarena, odnosno da nemaju jednaku gustoću. Mi takva stakla smatramo nekvalitetnim, ali u Evropskoj uniji bi bila i neispravna", kaže on.

Bušatlija navodi da je "slično i u naselju Belvil u Beogradu, gde se kasnilo sa postavljanjem poda, pošto je u parketu pronađen žižak. Prema našem zakonu, za parket ekstra, prve, druge i treće kategorije mora da se sprovede hemijska priprema drveta protiv insekata. Samo za četvrtu kategoriju parketa takva priprema se ne radi. Uz to, da bi neko mogao da čuje žiška, on u parketu mora da bude nekoliko godina".

"To znači da je pri izgradnji Belvila najverovatnije kupljen parket četvrte kategorije koji je u nekom magacinu pre toga stajao tri ili četiri godine - a stanovi u tom naselju se prodaju kao ekstra klasa, za 2.000 evra po kvadratu", tvrdi Bušatlija, dodajući da su ovakvi primeri tipični za čitavu građevinsku industriju u Srbiji, zbog čega investitori mogu da ulože 500 evra po kvadratu, a da te stanove onda prodaju četiri puta skuplje.

Bušatlija naglašava da ovakvi investitori imaju ogroman interes da država nastavi da odobrava subvencionisane kredite i da svi ovi faktori zapravo sprečavaju pad cena. Ovaj stručnjak smatra i da za veće investitore plaćanje visokih naknada za gradsko građevinsko zemljište i nije toliki problem, prvenstveno zato što je pitanje da li ih uopšte plaćaju i koliko.

Po Bušatliji, svaki investitor ima mogućnost da ovu naknadu plati odmah, kada dobija popust od 30 odsto ili da je otplaćuje u periodu od pet do sedam godina, kada su stanovi odavno prodati.

"Profiti na izgradnju u Srbiji ne mogu biti četiri puta viši nego u Evropskoj uniji, gde zarada retko premašuje 10 do 12 odsto na godišnjem nivou", zaključuje Bušatlija.

 

(Izvor : Danas)

Top