Ljudi iz straha od visokih rata kredita i neizvesnog zaposlenja u vremenu krize sve ređe kupuju stanove. Broj kupaca se ne povećava iako padaju cene kvadrata.

Tržište nekretnina u Srbiji beleži pad ponude i tražnje, jer se ljudi iz straha od visokih rata kredita i neizvesnog zaposlenja u vremenu krize sve ređe odlučuju da kupe stan.

Bankari tvrde da u sadašnjim uslovima poslovanja u Srbiji nema prostora za niže kamatne stope. Onima koji su se odvažili da uzmu stambeni kredit sve je teže i zbog rasta evra i zbog pada cena stanova, jer ako ne mogu da plaćaju rate, ne mogu ni prodajom stana da vrate kredit.

Od početka 2012. godine broj zahteva za stambeni kredit je za petinu manji nego u istom periodu prošle godine, a beleži se i pad cene kvadrata.

U poslednje tri godine od 68.000 odobrenih i osiguranih kredita Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita je dospelo oko 300 kredita koje korisnici ne mogu da plate, a 17 hipoteka je otišlo na doboš. Nacionalna korporacija nastavlja da otplaćuje rate dok banka ne proda hipoteku koja je zalog kredita.

"U slučaju da je to nedovoljno da se pokrije kredit, korporacija i banka - u odnosu 75 odsto korporacija, 25 odsto banka - mogu i u krajnjoj liniji da utuže fizičko lice za ostatak duga", objašnjava Vesna Ćirić iz Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

"Nepokretnosti su ranije kupovane po ceni kvadrata koja je bila potpuno nerealna i tada su ljudi plaćali po dve hiljade evra i više za kvadrat", navodi Ćirićeva. Kako dodaje, danas te nepokretnosti vrede od 1.100 do 1.400 evra po kvadratu.

Cena kvadrata u Beogradu ne razlikuje se mnogo od cene u evropskim prestonicama, što ne prati i evropski kvalitet, a najskuplji su ako se ima u vidu prosečna zarada.

"U svetu se cena stana formira na osnovu prosečne zarade, tačnije formira se stambeni kredit na osnovu petogodišnjeg prihoda jedne porodice", kaže Miroslav Zdravković urednik sajta makroekonomija.org.

"Postoji problem koji se zove kontaminirana bankarska aktiva, da su banke preinvestirale, znači previše su dale kredita i nalaze se u problemu. Pitanje je da li mogu te kredite da naplate, pa je u tom smislu moguć pad cena nekretnina i u narednim godinama", navodi Zdravković.

Onaj ko uzme kredit vratiće dva do tri puta više od pozajmljene sume, a rata za jedan manji stan je približna prosečnoj zaradi u Srbiji.

To ne važi za one koji kvadrat mogu da plate više od 3000 evra u novim zgradama na Dedinju ili Novom Beogradu, za koje, kažu u agencijama, ima kupaca. S druge strane po ceni kvadrata u Beogradu može da se kupi kuća sa imanjem u Vojvodini.

(Izvor: RTS)