Beograd, Novi Sad -- Prodaja „jeftinih stanova" koje gradi država, uprkos velikim očekivanjima, ide veoma slabo, a glavni uzrok tome je što cena nije konkurentna na tržištu.

Građevinska direkcija Srbije u Novom Sadu je završila izgradnju četiri objekta sa 170 stanova na lokaciji „Sunčana strana", na mestu bivše kasarne „Jugovićevo", za koje se cena kvadrata kreće od 950 do 1.050 evra sa PDV-om.

U ovom trenutku to je jedina lokacija u gradu na kojoj Građevinska direkcija Srbije gradi stanove a, iako je bilo pregovora i oko drugih mesta za izgradnju, od njih se odustalo jer je potražnja za stanovima mala.

Urednik magazina Ekonomist Milan Ćulibrk komentariše da je država na ovaj način samo unela pometnju u već postojeće probleme na građevinskom tržištu, dok se građani, što je realno, nisu pomamili za kupovinom stanova po ceni koja se praktično može naći i kod drugih investitora.

"Državni stanovi ne samo da nisu mnogo jeftiniji, pitanje je da li su uopšte jeftiniji. Zbog toga država treba da objasni šta je zapravo htela da uradi tom akcijom jeftinih stanova. Činjenica je da je na taj način samo blokirala tržište, koje je svejedno zamrlo", objašnjava Ćulibrk.

Prema podacima agencija za nekretnine, u Beogradu se mesečno proda tek dvadesetak stanova, a ni u Novom Sadu situacija nije ništa bolja.

"U slučaju državnih 'jeftinih stanova' ispostavilo se da je prodaja išla dobro samo u prvom naletu. Zapravo, cene stanova u Srbiji nisu pale kako je to slučaj u celom regionu i cela slika je zamrznuta. U početku kada je bila najava jeftinih stanova, ljudi su se interesovali, kupovali, ali sad je i to stalo", zaključuje Milan Ćulibrk.

Kako saznaje Pres u Građevinskoj direkciji Srbije, u Novom Sadu su do sada useljena 82 stana koja su prethodno izgrađena na lokaciji „Sunčana strana". Trenutna prodaja ide loše pa je, na primer, u Beogradu tek dve hiljade građana ušlo u otkup životnog prostora, dok je u ponudi blizu pet hiljada stanova.

Direktorka jedne od vodećih novosadskih agencija „Budućnost nekretnine" Eleonora Vasović ocenjuje da su jeftini stanovi bili više medijska propaganda države nego što su zaista doneli nešto povoljno za građane.

"Prvo, cena tog kvadrata može se dobiti i kod drugih investitora, a drugo, država je na taj način samo još više otežala situaciju na tržištu i prodaju stanova. Desilo se jedino to da građani sada čekaju kao da će se nešto desiti, a nerealno je očekivati da će cena kvadrata u Novom Sadu pasti na 500 evra", objašnjava Eleonora Vasović.

Ona dodaje da je njena agencija bila zainteresovana da u svoju ponudu uvrsti i te stanove, ali da država nije dozvolila da oni budu u slobodnoj prodaji i da ih prodaju i agencije.

Cene padaju, potražnja već na dnu

Cene stanova padaju već dve godine, a opšta je ocena da potražnja nikada nije bila manja. Isto je u svim gradovima Srbije. Pre dve godine kvadrat novoizgrađenog stana u blizini Beogradske arene koštao je čak 3.600 evra, a danas se ne može prodati ni za tražene 2.000, jer nema kupaca. Na Vračaru i Senjaku je cena kvadrata s 3.000 evra pala na 2.200, a u gradskim naseljima kvadrat se nudi od 1.000 do 1.400 evra.

Kriza je učinila isto i u zemljama u okruženju. Kvadrat u zagrebačkom naselju Dubrava nudi se za 1.650 evra, Prečkom 1.750, Remetincu 1.287 evra... ali kupci su retki.

Stana vredi koliko je neko spreman da plati

Tržište nekretnina je oduvek prvo reagovalo na svaku krizu u zemlji i to veoma snažno. Ako je išta pravi pokazatelj ekonomske situacije Srbije, onda je to promet stanova, kojih, prema nekim procenama, nedostaje oko pola miliona, koliko ima podstanara. A prometa ima toliko kao da ga i nema. Kako kriza traje dugo, dugo je i zatišje na tržištu nekretnina.

Direktor Prodaje u novosadskoj Agenciji za promet nekretnina Solis Dragan Rabatić kaže da cene kvadrata konstantno padaju, a padaju jer nema kupaca - ne zato što im ne treba stan, nego što nemaju ni gotovinu ni kreditnu sposobnost da ceo život vraćaju stambeni zajam.

Ono malo prometa što se i realizuje pokazuje kako tržište funkcioniše - kupci su ti koji definišu cenu nekretnine. Uprkos tome koliko prodavac zaceni stan, kupac daje onoliko koliko ima i može i to je konačna cena.

"Kupci stanova su realniji od prodavaca i daju realnu ponudu. Nema donje granice vrednosti nekretnine, to je onaj nivo na koji pristane prodavac. Pomalo se prodaju mali stančići i manji dvosobni. Prve kupuju roditelji za studente, u kojima kasnije mladi započinju samostalan život, a druge bračni parovi s decom, ali isključivo putem kredita. Oni su izračunali da je rata za manji stančić jednaka mesečnoj kiriji za podstanarski smeštaj, pa između dva zla biraju ovo drugo, jer nakon 20-30 godina stan je ipak njihov, odnosno, njihove dece", kaže Rabatić.

Praksa pokazuje da je davno prošlo vreme kada su se garsonjere prodavale za 1.200 evra po kvadratu. Danas „idu” i ispod 1.000, a stanovi na manje atraktivnim lokacijama, poput Detelinare, pali su na 750 do 800 evra za kvadrat.

Čak i na elitnijim lokacijama, poput Grbavice ili Limana za stariji stan se ne može dobiti više od 800 evra po kvadratnom metru, retko do 1.000 - s tim da ima poseban položaj, dobar raspored, blizinu vrtića, mirniju i sunčanu stranu...

Daju i upola cene samo da prodaju

Pre ekonomske krize stanogradnja je bila najunosniji biznis, a danas investitori spuštaju cenu i do 50 odsto samo da bi završili objekat. Kupci uglavnom ne žele da kupe stan u pretprodaji, koliko god da se nudi povoljnije, već samo uknjižene - poučeni lošim iskustvom kada su mnogi ostajali kratkih rukava zbog brojnih prevaranata.

(Izvor : B92)