Kubanci su počeli da ulažu novac u nekretnine i ta pojava registrovana je ne samo u Havani, već i u drugim gradovima te karipske zemlje.

Promet nekretnina podstaknut je merama koje je vlada usvojila u cilju oživljavanja građevinskog sektora, ali i usvajanjem zakona kojim je, posle pola veka zatišja, stanovnicima „Crvenog ostrva“ ponovo omogućeno da kupuju i prodaju nepokretnu imovinu.

Ove promene su ocenjene kao najveći „manevar“ kubanskog predsednika Raula Kastra, otkako je pre tri godine preuzeo državno kormilo.

Njegov režim se zalaže za razvoj privatnog preduzetništva i smanjenje državne kontrole nad posustalom ekonomijom, ocenjuje Njujork tajms.

Prethodnih pet decenija, kubanska komunistička vlada je zabranjivala prodaju nekretnina i „gvozdenom pesnicom“ kontrolisala građevinski sektor. Građani su mogli samo da razmenjuju nekretnine i to su činili kroz složene aranžmane i na crnom tržištu.

Vladale su nestašice građevinskog materijala, a birokratske procedure su trajale „u nedogled“. „Trgovci na crno su isporučivali građevinski materijal pod okriljem tame, a kupovina džaka peska bio je proces nalik kupovini droge“, piše Njujork tajms.

Ali, u protekla dva meseca, vlada je uvela brojne olakšice, te ponudila subvencije i kredite za kupovinu ili obnovu nekretnina. Na ulicama Havane mogu se videti ljudi kako farbaju fasade i proširuju svoje stare kuće.

Jedan Kubanac koji je ostvario „pristojnu“ zaradu popravkom mobilnih telefona izjavio je da planira da potroši oko 10.000 dolara na obnovu kuće u kojoj živi. Za kupovinu nekretnina uglavnom su zainteresovani kubanski emigranti, kao i Kubanci koji su u braku sa strancima, dok prodavci pokušavaju da prodaju mahom veće kuće.

(Izvor: B92)