U SAD, Kanadi i desetak zemalja Evropske unije sve su popularniji takozvani obrnuti hipotekarni krediti, kod kojih banka ili neka druga finansijska institucija isplaćuje zajam korisniku, najčešće penzioneru, a zauzvrat posle smrti klijenta preuzima njegov stan ili kuću.

Banke u Srbiji kažu da za sada ne razmišljaju o ponudi ovih kredita, a u pojedinim čak nisu ni čuli za njih. Ipak, sudeći po brzini kojom je obrnuta hipoteka osvojila tržište ostalih zemalja (pre nekoliko dana je, na primer, objavljeno da se u Poljskoj broj ovih kredita utrostručio za 12 meseci) jasno je da je samo pitanje dana kada će ih i kod nas neko uvrstiti u ponudu.
Ne utiču na penziju

Osim penzionera, korisnici obrnute hipoteke su i korisnici socijalne pomoći, starije poljoprivredno stanovništvo, stariji bez redovnih primanja. U većini zemalja ovi zajmovi se ne odobravaju mlađima od 62 godine.

Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, za Press objašnjava koji je osnovni cilj obrnutih hipoteka:

- Ovaj tip kreditiranja je osmišljen da bi se, s jedne strane, rešili problemi socijalne ugroženosti starije populacije, a s druge strane u cilju povećanja prihoda za tekuću potrošnju starijih građana. I zaista, takvi zajmovi nalaze sve širu primenu u Severnoj Americi i zemljama EU. Suština je dakle u kreditiranju građana koji nemaju gotov novac, ali poseduju vredne nekretnine. Važno je reći i da korisnici kredita ne gube ranije stečena prava, kao što su penzije ili socijalna primanja - objašnjava Rebić.

S obzirom na to da su u Srbiji zabeleženi trend sve bržeg starenja stanovništva i rastuća socijalna nesigurnost starije populacije, niko od sagovornika Pressa ne sumnja da bi obrnute hipoteke i kod nas bile dobro prihvaćene.
Sprečiti zloupotrebe

Pogotovo ako se ima u vidu da u Srbiji, prema nezvaničnim procenama, ima između 400.000 i 500.000 samaca.

- Ovaj koncept kreditiranja svakako je primenljiv na Srbiju. Naravno, neće se to odmah dogoditi. Uvođenje takvog zajma imaće ekonomsko opravdanje tek kada se tržište vrati u normalne tokove, pri čemu finansiranje građana obrnutim hipotekarnim kreditima zahteva i određena prilagođavanja važeće regulative i internih propisa banaka - zaključuje Rebić.

Ekonomista Milan Kovačević smatra da bi veliki broj starijih građana Srbije obradovao ovakav kredit.

- Naravno, moralo bi mnogo da se pazi prilikom osmišljavanja pravila, kako ne bi došlo do zloupotreba - navodi Kovačević.

(Izvor: PressOnline)