Svi potezi koje vuče Centralna banka Švajcarske radi obuzdavanja kursa svoje valute, jer zbog visoke vrednosti franka gubi ogroman novac u izvozu, doneće olakšanje i klijentima naših banaka. Ne veliko i značajno, ali procene stručnjaka kažu da bi za mesec dana rate za kredite u švajcarcima mogle biti niže za desetak odsto.

- U narednih mesec dana vrednost franka prema evru i dolaru će ići nadole, ali ne značajno i verujem da se neće smanjivati do nivoa od oko 85 dinara, kako je bilo u januaru ove godine, ali će biti ispod trenutne vrednosti, ocena je ekonomiste dr Ljubodraga Savića.


Koliko je klijentima domaćih banaka otežana otplata kredita, dobro ilustruje primer naše čitateljke Dragane Jovanović iz Beograda.


- Podigla sam pozajmicu od 10.000 evra koja je indeksirana u švajcarskom franku. Rata mi je fiksna tokom celog perioda otplate i iznosi 324 franka. U aprilu 2008. za ratu sam davala 214 evra ili oko 16.000 dinara, a juče sam isplatila za ratu 33.000 dinara, što je nešto više od 310 evra. Ne treba da napominjem da mi je plata ostala nepromenjena. Iz svega ovoga sam naučila da se više nikada neću zaduživati u stranoj valuti, već samo u dinarima ako budu postojale takve pozajmice, kaže naša čitateljka.


Kod svakog kredita rizik je uvek prisutan, ali je problem u velikoj meri nastao zbog ponašanja banaka, stav je ekonomiste Nikole Altiparmakova.


- Naravno da postoji izloženost tzv. valutnom riziku i činjenici da će konkretna valuta u periodu otplate ići gore i dole. Očekujem smirivanje. Problem je suštinski nastao jer su neke banke operativne rizike prebacile na klijente. Novi zakon o zaštiti klijenata zahteva od svih banaka koje su to uradile da do kraja decembra vrate to na početni nivo - kaže Altiparmakov.


Ekonomista Goran Nikolić, koji je dobro prognozirao početkom godine veću vrednost švajcarca, očekuje stabilizovanje.


- Guverner Švajcarske je izjavio da postoji mogućnost kratkoročnog fiksiranja kursa franka za evro, što bi značilo da narednih meseci švajcarac neće rasti, ocenjuje Nikolić.


Njihov zaključak potvrđuje i jučerašnji iskaz Tomasa Džordana, člana upravnog odbora centralne banke Švajcarske, da „imamo niz mera kojima možemo da delujemo u pravo vreme“. Praktični potezi su već povučeni, pa je tako došlo do povećanja tzv. depozita po viđenju u bankama Švajcarske prvo sa 30 na 80 milijardi dolara, a pre 48 sati je upumpano još 40 milijardi, kako bi veća količina novca uticala na smenjenje vrednosti franka.


U jednoj od velikih evropskih banaka koja sigurno vrlo oseća ljuljanje kursa franak-evro, a koja posluje i ovde, nisu želeli bilo šta da kažu oko švajcarca, uz obrazloženje da nisu davali kredite indeksirane u francima“. U bankama koje su imale takve pozajmice, opšti je muk kada je reč o prognozama vrednosti švajcarca u narednom periodu. Svi su imali isti odgovor, koji je moguće sažeti u nekoliko reči: “radimo konverziju kredita indeksiranih u francima bez bilo kakve nadoknade“.


Problem jakog franka i velikog skoka rata po osnovu uzetih kredita, nije samo specifičnost Srbije. Osim Hrvatske i Mađarske, gde mere države nisu donele neke spektakularne rezultate zbog tvrdog stava tamošnjih banaka, u Poljskoj je izgleda završeno sve mnogo efikasnije. Prema agencijskim vestima predsednik Poljske Bronislav Komorovski je potpisao novi zakon kojim bi trebali da se smanje povećani troškovi zajmova u stranim valutama, povezani s rekordno visokim kursom franka prema zlotu i time olakšao poziciju za 700 hiljada porodica koje su uzele hipotekarne kredite.

(Izvor: Blic)