Nije isto ozakoniti porodičnu kuću i ružne apartmane
- 17.06.2011.
Predlog zakona kojim bi se legalizovala sva divlja gradnja potvrđuje da se upornost u nepoštovanju zakona ipak isplati jer je država statusom legalnih građevina odlučila nagraditi sve koji su gradili kako i gde su hteli.
Jednostavno rečeno, svaka vikendica na moru, sagrađena za letovanje ili iznajmljivanje, ili kuća slične namene sagrađena negde na poljoprivrednom zemljištu u Istri, sada ima idealnu priliku da postane jednako legalna građevina kao i ona za čiju su gradnju vlasnici kupovali skuplje zemljište, plaćali građevinsku dozvolu i poštovali definisane gabarite gradnje.
Hrvoje Hrabak, predsednik Udruženja hrvatskih arhitekata, zato i kaže da je predlog Zakona katastrofalan jer se bez kriterijuma ide u legalizaciju.
"Ovdje uopće nije riječ o tome da smo se dogovorili da ćemo priznati jedan nezakonito sagrađeni kat. Nije isto legalizira li se objekt za stanovanje jedne obitelji ili niz apartmana na moru", tvrdi Hrabak, plastično opisujući kako će urbanističke nakaradnosti na moru, koje su godinama služile kao ilegalno sredstvo zarade, ovim Zakonom postati jednako vredne kao i pažljivo dizajnirani hoteli.
Zakonodavci će vlasnicima takvih građevina omogućiti i to da dozvolu plate u nekoliko rata. Branko Bačić, ministar graditeljstva, rekao je da je razlog za donošenje zakona, koji zastupnici tek moraju prihvatiti nakon što prođe dva čitanja, taj što država ne može naterati sve vlasnike ilegalno sagrađenih objekata da ih sruše. A prihodi od legalizovanih građevina dopuniće državni proračun.
(Izvor : Oglas)
Slovenci masovno kupuju nekretnine na primorju nakon ulaska Hrvatske u Šengen
Hrvatska je 1. januara 2023. ušla u Šengenski prostor i uvela evro kao valutu. Komšije su na taj način postali deo najvećeg područja slobodnog kretanja roba i ljudi u svetu,...
MONSTAT: Podaci o prosečnoj ceni stanova nisu greška
Podaci o prosečnoj ceni kvadratnog metra stana u novogradnji u četvrtom kvartalu 2022. godine nisu greška i nisu izvučeni iz konteksta, saopštili su iz crnogorskog Zavoda za...
Evropa upozorava na krah: Tržište nekretnina bi moglo da oslabi uskoro?
Da li rast cena nekretnina može da ugrozi hrvatsku privredu? Evropski odbor za sistemski rizik (ESRB) izdao je pre dva dana upozorenja i preporuke za nekoliko zemalja...
Pitanje je koliko će kupci moći da izdrže povećanje cena
Na crnogorskom tržištu nekretnina je prošle godine zabeleženo značajno povećanje interesovanja i prodaje u odnosu na kriznu 2020. godinu. Investitori i predstavnici...
Ko kupi stan, dobija državljanstvo - pod jednim uslovom
Vlada Crne Gore je juče prihvatila da na listu razvojnih projekata iz oblasti turizma, na osnovu koje se investitorima može dodeljivati crnogorsko državljanstvo, uvrsti...
Raskrinkani: Firmi koja je gradila i u Srbiji i Hrvatskoj izrečena najveća kazna u istoriji
Austrijska savezna kancelarija za zaštitu tržišne konkurencije (BWB) izrekla je najveću kaznu u istoriji tog tela. Kažnjena je jedna od najvećih austrijskih građevinskih...
Očekivali pad - tržište "eksplodiralo": Sve više kupaca iz bivše Jugoslavije
Početkom pandemije prošle godine svi u Hrvatskoj su očekivali, a bilo je i logično, da će doći do pada prodaje i cena nekretnina. Ipak, dogodilo se upravo suprotno - rast...
Evo za koliko možete kupiti stan u Budvi, Kotoru, Tivtu
Da je ove godine tržište nekretnina bilo posebno atraktivno doprinosi i činjenica da je sve veći broj ljudi počeo da češlja tržišta u regionu.Ispostavlja se tako da su...
Stan od 14 kvadrata prodaju za 56.000 evra, kažu - isplati se
Zagreb - U centru Zagreba se upravo nudi stan od 14 metara kvadratnih za čak 56.000 evra. Dakle, cena za kvadrat je oko 4.000 evra. Oglas je za samo jedan dan skupio više od...
Od 1000 do 1900 evra kvadrat: Cene starih stanova u Zagrebu niže nego što se smatra
Zagreb -- Poslednje istraživanje pokazalo je da su cene starih stanova u Zagrebu niže nego što se smatra i da variraju od 1.034 evra do 1.905 evra po kvadratu. Prema...
Cene nekretnina 25 odsto uvećane od 2016. godine
Cene nekretnina u Hrvatskoj porasle su za 25 odsto od 2016. godine. Glavni krivci za skok cena su rast BDP-a, odnosno standarda građana, mnogo niže kamate i manji broj...