Kada naredne nedelje Vlada Srbije bude predstavila nacrt zakona o restituciji, u njemu neće biti mogućnosti za supstituciju oduzete imovine. Jedine ponuđene opcije biće naturalna restitucija i novčana nadoknada.

Oni koji ne budu imali dovoljno sreće da nazad dobiju upravo onu imovinu koja im je oduzeta, moraće da se zadovolje dugoročnim državnim obveznicama, koje im najverovatnije neće pokriti celokupno potraživanje.

Naime, država je odlučila da svotu za finansijsko obeštećenje vlasnika nacionalizovanih nekretnina ograniči na maksimalno dve milijarde evra, što znači da će se vlasnici isplaćivati u određenom procentu njihovog potraživanja, dok će ostatak vrednosti oduzetih nekretnina za njih jednostavno biti izgubljen.

Goran Radosavljević, predsednik Radne grupe za njegovu izradu i državni sekretar Ministarstva finansija, kaže da zamena imovine ne može da se sprovede zbog nedostatka državne imovine.

"Uz to, takav način obeštećenja podrazumeva da građani računaju na dobru volju države, jer zašto bi neko verovao državi da ona upravo u njegovom slučaju nema imovinu, već mu nudi novčanu nadoknadu. Stalno bi nas tužili sudu za ljudska prava u Strazburu. Na kraju, tu je i pitanje o tome šta je adekvatna zamena za nečiju kuću iz 1945. godine, na primer. Kako to odrediti?", pita se on.

Radosavljević dodaje i da koliko zna, supstitucija nije primenjivana nigde u regionu, a da je u Mađarskoj restitucija u celosti izvršena kroz podelu obveznica.

Još je problematičniji iznos koji je država spremna da odvoji za namirivanje oštećenih. Dve milijarde evra, na koliko će biti ograničeno novčano obeštećenje je znatno manje od ranije najavljivanih tri milijarde, a ni ta suma nije bila ni izbliza dovoljna da pokrije sve zahteve.

U ranijim razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom oko formiranja fiskalnih pravila o javnom dugu, kalkulisalo se sa cifrom od 10 do 15 odsto bruto domaćeg proizvoda, koja bi mogla da bude odvojena za restituciju. Izraženo u novcu, to je od tri do 4,5 milijardi evra i načelno je dogovoreno da se primeni niža cifra. Na taj način, javni dug Srbije bi skočio na nešto manje od 55 odsto, što znači da bi država imala još oko pet procenata „lufta“ pre nego što bi probila limit za zaduživanje od 60 odsto BDP-a, ustanovljen Mastrihtskim pravilima Evropske unije.

Međutim, kada se u obzir uzmu podaci Mreže za restituciju po kojima je do sada registrovano 110.000 zahteva za restituciju i procena Poreske uprave da ukupna vrednost svih zahteva iznosi od 101 do 226 milijardi evra, onda je jasno da će vlasnici, koji budu finansijski obeštećivani, zapravo dobiti samo mrvice oduzete imovine.

Ministarstvo finansija je ranije izlazilo sa brojkom od oko 10 milijardi evra i procenom da bi u samo 10 odsto slučajeva mogla da se izvrši naturalna restitucija, što znači da bi devet milijardi moralo da se vrati u novcu. Čak i ako bi se tako optimistična procena pokazala tačnom, sa fondom od dve milijarde evra, vlasnici bi i dalje dobili samo po 22 odsto vrednosti tražene imovine.

(Izvor: B92)