Novi Sad -- Građani Srbije će se od narednog meseca zaduživati po novim pravilima Narodne banke Srbije, što znači da će se maksimalna rata računati na drugačiji način.

Kreditiranje u domaćoj valuti bi trebalo da bude povoljnije u dinarima jer se za indeksirane zajmove u evrima uvodi obavezno učešće ili depozit od 30 odsto.

Za dug u domaćoj valuti nema ovog ograničenja, pa se otvaraju nove mogućnosti za banke i klijente.

Ukupan dug građana prema bankama iznosi nešto preko 500 milijardi dinara, a u nekoliko prethodnih meseci zaduživanje stagnira ili beleži blagi pad. Kod nas je dve trećine kredita indeksirano u evrima i to odgovara i stanovništvu i banakama. Građanima jer su kamate za devizne zajmove manje, a bankama jer se tako štite od rizika naglih promena na kursnoj listi čemu je dinar sklon.

Hoćemo li od jula moći da se zadužimo više i pod povoljnijim uslovima u dinarima?

Odgovor na prvo pitanje je – kako ko! Na drugo: dokle god je referentna stopa Narodne banke ovako visoka kao sada – 12 odsto, dinarski zajmovi će biti skuplji od deviznih, pa se prednost koju daju depozit ili učešće tu prilično topi.

Novi obračun zaduživanja predviđa da se građanima od plate koju mesečno prime odbije iznos za potrošačku korpu za odraslog člana domaćinstva. Po zvaničnim statističkim podacima to je sada 13.079 dinara i sve što je preko toga prikazano kao zvanična plata može da ide u ratu kredita – ako banka proceni da klijent može redovno da servisira obavezu.

Kako svi znamo da se od zvanične potrošačke korpe teško može preživeti, ostaje da se vidi kakvu će politiku banke u ovoj oblasti voditi. "Pojedine su već zacrtale da će nakon što od plate oduzmu 'korpu' od preostalog dela omogućiti građanima da se zaduže 70 ili 80 odsto. Svaka će moći da proceni klijenta ponaosob", kaže Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije.

Po rečima člana Izvršnog odbora Sosijete Ženeral banke Miroslava Rebića, novi način obračuna je ipak bolji jer daje više mogućnosti bankama da procene sposobnosti klijenta.

"Po starim pravilima maksimum zaduženosti se određivao procentualno: neko je mogao uz platu od 300 evra da dobije dug od sto, a onaj od 3.000 samo hiljadu, iako je bilo jasno da bogatiji klijenti neće biti u egzistencijalnim problemima ako im rata pređe 2.000 evra", objašnjava Rebić.

On dođe da će banke sada kod određivanja limita više pažnje obratiti na to da li klijent ima porodicu, koliko izdržavanih članova, koliko onih koji rade, kao i na visinu njihovih primanja. Tek kada se to sabere proceniće se koji limit klijent može da koristi.

Javna je tajna da kod nas većina poslodavaca prijavljuje radnike na minimalnu zaradu ili tek nešto veću sumu na koje plaća doprinose, a da su stvarna primanja veća. Prave sume još ne mogu da uđu u zvanični obračun za kredit ali...

Stambeni zajmovi sa i bez učešća

Najviše problema pre primene novih propisa izazvali su indeksirani stambeni krediti. Tako smo protekle sedmice bili svedoci polemike između guvernera NBS Dejana Šoškića i ministra za prostorno planiranje Olivera Dulića. Izgleda da je rezultat remi, jer će učešće za stambene kredite ostati 20 odsto. Popust će imati samo oni koji se zadužuju preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, gde će obavezno učešće biti 10 odsto. Očigledno je da juriša na banke za uzimanje kredita pre nego što 1. jula počne primena propisa – neće biti, i da je interesovanje građana za stambene kredite u poslednje vreme veoma slabo.

(Izvor : B92)