Usvajanje Zakona o restituciji samo je prvi korak ka stvarnom vraćanju oduzete imovine, a građane sada čeka procedura koja će trajati najmanje šest meseci.
Prvo što će uslediti u narednih nekoliko nedelja jeste usvajanje podzakonskih akata, kojima će se utvrditi konačan izgled obrasca i Pravilnik.

Narednih nedelja biće formirana i Agencija za restituciju kojoj će se predavati zahtevi. Agencija će brojati oko 250 ljudi, a u nju će preći službenici iz sadašnje Direkcije, kao i iz drugih državnih institucija.

Građanima će biti upućen javni poziv krajem novembra ili početkom decembra ove godine. Tada će početi podnošenje zahteva. Građani će zahteve za povraćaj imovine podnositi na ovlašćenim šalterima pošte.

Naravno, pitanje koje se postavlja jeste kada će građanima zaista i biti vraćena imovina. Prema onome što smo saznali, prvi povraćaji u naturi očekuju se polovinom 2012. godine, a zatim će uslediti i prva obeštećenja.

"Prvi povraćaji imovine se očekuju krajem prve polovine sledeće godine i to će biti oni slučajevi gde postoji potpuna dokumentacija, gde je podnet uredan zahtev i gde ne postoje nikakve prepreke da se ta imovina vrati u naturalnom obliku", kaže Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Prve naredne korake Vlada će preduzeti već u narednih nekoliko nedelja, a predmeti će se rešavati onim redom kako budu pristizali zahtevi, a ne na osnovu složenosti.
Čekali čitav život da im vrate oduzeto

Papir po papir i tako jedanaest godina. Mirjana Čanić Radojlović skoro ceo život čeka na povraćaj imovine, koja je sticana generacijama, a oduzeta im je 1958. godine po Zakonu o nacionalizaciji.

"Od 2000. godine po arhivama, po sudovima i u porodičnim papirima sam našla Rešenje o nacionalizaciji i sve one postupke koje je moja pokojna majka vodila u nastojanju da u to doba oslobodi makar neki deo zgrade za nas za stanovanje", kaže nekadašnja vlasnica zgrade u Vlajkovićevoj 10.

Pored zgrade u Vlajkovićevoj 10 u Beogradu u kojoj se danas nalaze prostorije Ministarstva ekonomije, Mirjana prođe skoro svakodnevno. Kako kaže - nada se da će za života ponovo ući u kuću u kojoj se rodila i odrastala.

"Kad idem sa svojim unukom, onda kažem - pa to je kuća duhova, jer u stvari u njoj žive duhovi naših predaka", kaže ona i dodaje - "uvek me evociraju uspomene na moje pretke sa kojima sam tamo boravila. To je jedan osećaj, drugi je osećaj ljutnje, treći osećaj iščekivanja, četvrti osećaj nadanja".

Mirjana Čanić Radojlović jedna je od nekoliko hiljada građana koji su se evidentirali, a koliko će ukupno građana podneti zahtev - teško je predvideti.

(Izvor: B92)