Izgradnja oko 100.000 stambeno-poslovnih kvadrata na mestu nekadašnje fabrike konfekcije Beko zatvoriće pogled sa reke na Beogradsku tvrđavu i ulaz u nju.

Pojedine arhitekte protive se izgradnji hotela, tržnog centra i stanova koje na tom mestu planira da podigne grčki investitor Lamda.

Ako bi ti objekti bili sagrađeni, kaže arhitekta Aleksandra Banović, Beograd bi izgubio najlepši deo grada. Ona navodi da se "izmenama važećeg Detaljnog urbanističkog plana iz 1969. godine, čiji sam autor, menja njegov koncept".

"Zelena površina predviđena za zabavni park, kulturne sadržaje i pešačke staze između ulice Tadeuša Košćuška i bedema uništava se novom izgradnjom. Dobićemo nove zidine na samo 20 metara od postojećih i narušiće se silueta Beogradske tvrđave, što je nedopustivo. Prostor tvrđave, zbog svog značaja, mora dobiti rešenje koje će biti jedinstveno, a ne prilagođeno zahtevima pojedinačnih investitora", izričita je Banovićeva.

Da je neophodno zaustaviti izmene i dopune planskog dokumenta smatra i Branislav Jovin, arhitekta i član Akademije arhitekture Srbije. On svoje mišljenje potkrepljuje činjenicom da u tom bloku ne sme ništa da se zida jer je on deo spomenika kulture od izuzetnog značaja. Svi prethodni planovi na toj lokaciji, naglašava Jovin, predviđali su slobodnu površinu za javne sadržaje.

"Grčki investitor nije kriv, on planira izgradnju u skladu sa Generalnim planom. Odgovorni su urbanisti što su dozvolili da se taj plan menja i da se jeftino dođe do tog zemljišta. Da bi se ispravila ova greška, najpre mora da se promeni Generalni plan", ističe Jovin.

Izmene plana detaljne regulacije finansira investitor, a izrada je poverena Centru za planiranje urbanog razvoja (CEP). Vuk Đurović, arhitekta iz CEP-a i nekadašnji gradski sekretar za urbanizam, kaže da je prema Generalnom planu Beograda ta zona namenjena stambeno-poslovnim sadržajima i da izmene planskog dokumenta nisu u suprotnosti sa parametrima iz GP.

"Ceo blok zauzima 8,8 hektara, a investitor treba da gradi oko 95.000 kvadrata na 3,8 hektara. Zgrada fabrike se rekonstruiše i dograđuje i biće pretvorena u hotel. Planirana je i gradnja luksuznih apartmana i tržnog centra. Pojedini objekti mogu imati i sedam spratova", objašnjava Đurović.

Na lokaciji ostaju vojni kompleks, Vazduhoplovna akademija i Institut za lekovito bilje „Dr Josif Pančić”, kaže Đurović. Upitan da li će visina novih objekata zakloniti pogled na tvrđavu, on odgovara da se o tome i te kako vodilo računa.

"Sve što nacrt plana predviđa u skladu je sa uslovima koje su dali i gradski i republički zavodi za zaštitu spomenika kulture. Voleo bih i ja da tu bude park, ali da je država htela da to bude zelena površina ne bi joj trebalo 50 godina da je napravi, niti bi je prodavala privatnom investitoru", ističe Đurović.

Sporni blok nalazi se u okviru kompleksa Beogradske tvrđave kao deo spomenika kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, potvrdili su u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, u čijoj nadležnosti je tvrđava. Vera Pavlović-Lončarski, direktorka te ustanove, kaže da su oni propisali uslove zaštite za to područje i da se u skladu sa njima mora poštovati tvrđava i sve što se na njoj nalazi.

"Postojeći objekti se ne mogu srušiti, niti se na tom mestu može napraviti zabavni centar. Ljudi koji se bune su autori nekadašnjih planova, koje je Generalni plan negirao, i mi tu ništa ne možemo. Blok smo podelili na tri zone. Prema Ulici Tadeuša Košćuška mogu se podići visoki objekti jer oni ne bi ugrozili siluetu tvrđave. Druga zona, iza fabrike, mora biti delimično bez objekta i sa građevinama niže spratnosti i, koliko znam, to je plan ispoštovao. Zona prema Dunavskoj ulici mora biti pažljivo prostudirana. U toku izrade projekta kontrolisaćemo da visina nijednog objekta ne ugrozi vizuru tvrđave", objašnjava ona.

(Izvor: B92)