Posle pojeftinjenja od 10 do 30 odsto, cena stanova je sada stabilna, a odnos ponude i potražnje uravnotežen.

U poslednjem kvartalu ove godine tržište nekretnina beleži blagi porast prodaje kvadrata. Posle pojeftinjenja od 10 do 30 odsto, cena stanova je sada stabilna, a odnos ponude i potražnje uravnotežen. Agencije za promet nekretnina, investitori i bankari očekuju da će, uprkos najavi o mogućem novom udaru krize, tržište nekretnina ostati aktivno, ali se ne usuđuju da daju prognoze.

I dalje je najveća potražnja za subvencionisanim stambenim kreditima, i malim stanovima, koji u kupoprodajama učestvuju sa oko 65 odsto. Prosečan iznos zajma za krov nad glavom je 35.000 evra sa rokom otplate u proseku - 18 godina.

- U trenutku kada se tržište pokrenulo, kada su se građani opustili i razmišljaju da ipak pomoću kredita dođu do svog stana, političari nas opet plaše novim udarima krize, što nije dobro - kaže Aleksandra Kon, suvlasnica agencije „Alka“.

Restriktivna mera NBS o povećanju učešća za stambene kredite sa deset na 20 odsto odrazile su se na prodaju kvadrata. Primera radi, za stanove u naselju „Belvil“ prošle godine je bilo 65 odsto kreditnih kupaca, početkom ove godine polovina, a sada se 70 odsto stanova kupuje za keš, a samo 30 odsto pomoću zajma.

U Srbiji nije bilo kraha nekretnina, kao u nekim zapadnim zemljama, a verovatno ga neće ni biti, ocenjuju stručnjaci. Stambeni krediti predstavljaju najredovnije otplaćivane kredite u Srbiji.

POSLOVNI PROSTOR

CENE zakupa poslovnog prostora povećane su na novobeogradskim lokacijama od četvrtine do jednog evra. Međutim, u centru Beograda i dalje nema potražnje za lokalima i kancelarijama i uprkos nižim cenama nema zakupaca.

(Izvor: Večernje novosti)