Mada banke ne žele zvanicno da priznaju koliko su hipoteka aktivirale zbog neotplacenih stambenih kredita, procene su da ce svaki deseti stan, odnosno kuca, uzeti na kredit, morati na doboš. U prilog tome govori i sve veci broj oglasa u novinama, kojima banke nude prodaju nepokretnosti širom Srbije.

Tako smo samo tokom protekle nedelje, i to u jednim dnevnim novinama, nabrojali oglase za prodaju imovine cak 40 dužnika. Strucnjaci tvrde da ce toga biti sve više, jer je sve veci broj klijenata u nemogucnosti da otplacuje rate. Podaci NBS govore da je gotovo 20 odsto odobrenih zajmova svih vrsta (stambeni, gotovinski, potrošacki, za firme...) u kategoriji problematicnih, a njihova vrednost premašila je iznos od 300 milijardi dinara.

Loš pokazatelj

Prema strukturi nenaplativih zajmova, kod gradana su na prvom mestu upravo stambeni, sa iznosom vecim od 17 milijardi dinara. Situacija je još gora kod preduzeca gde su nenaplativi krediti premašili iznos od 230 milijardi dinara, ili oko 25 odsto od ukupno odobrenih zajmova.

Nezvanicno, bankari procenjuju da je stepen problematicnih zajmova privrede dostigao i 30 odsto.

Banke su do sada zvanicno priznale oko 300 aktiviranih hipoteka, od 76.000 nekretnina kupljenih uz garanciju te vrste, medutim jasno je, prateci oglase u novinama, ali i zdravu logiku, da je to samo delic stvarne cifre, jer njima nije u interesu da se o tome piše, a NBS nema evidenciju koja bi obuhvatila te podatke. Pouzdane procene strucnjaka kažu da ce na doboš morati svaka deseta nekretnina, odnosno oko 7.000 stanova i kuca.

Strucnjaci kažu da je aktivacija hipoteke nešto cešca kod preduzeca nego kod gradana. To za Press potvrduje i Dušan Uzelac, direktor portala Kamatica.- Banke ocigledno imaju sve veci broj nenaplativih kredita kad se odlucuju na prodaju nepokretnosti klijenata. Praksa pokazuje da se pre odlucuju da na doboš daju imovinu preduzeca nego gradana, jer im se to manje odražava na reputaciju. Mislim da su i banke saterane uz zid kada se odlucuju na ovu meru, s obzirom na to da je to poslednja instanca, posebno sada kada su cene nekretnina pale - kaže Uzelac.

On dodaje da ovakva situacija pokazuje svu ozbiljnost situacije u kojoj se privreda i gradani nalaze.- Zbog pada vrednosti dinara i opšte krize, oni muku muce kako da izadu iz svojevrsnog dužnickog ropstva. Banke, kao i svuda, gledaju samo kako da izvuku svoj novac i ne interesuje ih da li ce neko ostati bez stana ili firme - tvrdi Uzelac.
Ekonomista Zoran Popov za Press kaže da ucestala prodaja imovine klijenata nije dobar pokazatelj.- To je znak da ni privreda ni gradani ne mogu da servisiraju svoje dugove. Naravno i firme i gradani svesno su ulazili u kredite, ne uocavajuci cesto da su oni zelenaški, odnosno da su uslovi otplate na duži rok neizdrživi. Banka traži svoje i ubeden sam da ce cim se tržište nekretnina bar malo oporavi, banke sigurno poceti mnogo cešce da aktiviraju hipoteke preduzeca i gradana - istice Popov za Press.

„Balon" na tržištu

On dodaje da banke oklevaju sa aktivacijama hipoteka u prvoj ili drugoj godini otplate kredita, strahujuci da ne bi mogle da povrate uloženi novac.- Banke su mnogo ranije od ostalih uocile „balon" na tržištu. Njihovi veštaci su redovno procenjivali nekretnine nad kojima su uspostavljane hipoteke na niže iznose od onih koje je tržište u tom momentu bilo spremno da plati, cime su se štitile od pada cena - istice Popov.
Advokat Sava Andelkovic za Press kaže da ce krediti uništiti mnoga preduzeca i ljude, ali da je aktiviranje hipoteke zakonska mogucnost banke, na koju smo pristali.- Nijedna banka ne daje kredit na lepe oci, vec traži ozbiljne garancije da ce joj novac biti vracen. Prvo što urade kad vide da ne mogu da naplate kredit jeste stavljanje zabrane na nepokretnost, odnosno na stan za koji je dužnik uzeo kredit. Stan odlazi na licitaciju, gde se mahom proda za manje novca nego što realno vredi, što nikako ne ide u korist klijenta - objašnjava Andelkovic.     

(Izvor: Press)