U Srbiji, od tri miliona stanova i kuća, za ozbiljnu obnovu zrela polovina. Prosečan vek trajanja zidane građevine je oko 50 godina

DOTRAJALE fasade, krovovi koji prokišnjavaju, ulazi i liftovi koji se ne održavaju, slika su zgrada u kojima se danas živi. O bezbednosti se govori tek kada otpadne parče fasade, deo krova ili se obruše terase.

A, u Srbiji je, od oko tri miliona stanova i kuća, za ozbiljnu sanaciju zrelo više od 1,3 miliona. Zakon o održavanju stambenih zgrada jasno propisuje da održavanje finansiraju vlasnici stanova i poslovnog prostora.

Međutim, oni nemaju oko pet milijardi evra, koliko je procenjena vrednost radova na sanaciji tih objekata. Taj novac nema ni država, pa jedino rešenje leži u povoljnim kreditima, za koje mesečna rata ne bi opteretila kućni budžet za više od 50 evra.

Primera radi, za zamenu građevinske stolarije potrebno je oko 12 miliona prozora i vrata, oko 60 miliona kvadrata parketa i drugih podnih obloga, kilometri kablova, cevi...

- Zbog poboljšanja uslova stanovanja i manjih računa za komunalije, vlasnicima stanova bi se ova investicija isplatila - kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u PKS. - Posebno je važna energetska efikasnost. Ozbiljne banke iz EU spremne su za kreditiranje vlasnika nekretnina, uz minimalne kamate, a za ovaj projekat zainteresovane su i građevinske industrije Nemačke, Italije i Austrije, koje prednjače u isporuci repromaterijala, kao i opreme za našu industriju.

Prosečan vek trajanja zidane građevine je oko 50 godina. Posle toga neophodna je njena rekonstrukcija. U Srbiji su državni i društveni stanovi otkupljeni, pa sada brigu o njima treba da vode vlasnici, koji obično oko zajedničkog prostora ne mogu da se dogovore. Pojedini objekti čak ugrožavaju bezbednost stanara i prolaznika. Zbog starih instalacija često dolazi i do požara.Znatan broj zgrada, posebno u Beogradu, neplanski je i nekvalitetno nadziđivan, tako da je ugrožena i statika objekata, što zahteva skuplju i komplikovaniju sanaciju.

Najveći deo zgrada u glavnom gradu, saznajemo u „Stambenom“, u velikoj meri je star i zahteva održavanje većeg obima. S obzirom na to da su se zadržale stare navike iz prošlih vremena, vlasnici stanova su se teško odlučivali da investiraju u svoje stambene objekte. Problemi su se s vremenom samo gomilali, tako da su krovovi počeli da prokišnjavaju, a liftove je odavno trebalo remontovati i fasade popraviti. Tokom prošle godine služba hitnih intervencija JP „Gradsko stambeno“ obavila je više od 7.000 intervencija na terenu u deset beogradskih opština.

Krovovi Beograda

- Kada je reč o projektu „Krovovi Beograda“, došlo je do specifične situacije. Nakon 16 godina primene Zakona o održavanju stambenih zgrada, Ustavni sud je doneo odluku da su tri odredbe neustavne, te se to odrazilo i na ovaj projekt - kaže Kristina Anđelković iz JP „Gradsko stambeno“. - Tako je sada potrebna saglasnost svih vlasnika stanova u stambenoj zgradi. Iz tog razloga potrebno je da skupštine stanara zgrada ponovo prikupe preostale potpise kako bismo nastavili dalju proceduru.

Održavanje

JP „Gradsko stambeno“ je deo komunalnog sistema Beograda i bavi se upravljanjem održavanja stambenih zgrada, uređaja i instalacija. Ovo preduzeće upravlja održavanjem oko 14.000 stambenih zgrada i 6.100 liftova na teritoriji deset beogradskih opština. Građani održavanje po kvadratnom metru plaćaju 5,38 dinara, a čišćenje zgrade 159,13 dinara po stanu.

(Izvor : Novosti)