Iako se ne možemo pohvaliti vecim brojem novoizgradenih kvadrata, na tržištu nekretnina je velika ponuda stanova, uglavnom starijih.

Osim vlasnika stanova, ponudu su povecale banke koje su aktivirale velik broj hipoteka na stanove, kako bi naplatile neka sbvoja potraživanja.

Ako se zna da je pod hipotekom blizu milion stanova u Srbiji, da se kriza svakim danom produbljava i broj aktiviranih hipoteka se povecava, onda je logican daljnji pad cena stanova, posebno ako se ima na umu izuzetno mala potražnja.

Poznavaoci prilika na tržištu nekretnina kažu da je potražnja najmanja u poslednjih nekoliko godina, zbog cega prognoziraju daljnji pad cena.

U vreme kada gradani ne znaju kako da prežive mesec, jer se cene osnovnih živežnih namirnica povecavaju iz dana u dan, kada se zarade pretvaraju u džeparac, kada se svakodnevno proglašavaju viškovi radnika, a novog zapošljavanja kao i da nema, džabe obecanja o novim subvencionisanim stambenim kreditima, komercijalne ne treba ni spominjati, jer retki su podstanari koji bi se usudili kreditno zadužiti na 20 ili 30 godina, a ne znaju kako ce prezimiti zimu.

A ima ih na stotine hiljada koji su bez stana, procene govore o pola miliona, plus svi oni mladi koji žive s roditeljima, koji bi se rado odvojili.

Potrebe za stanovima su ogromne, ali mogucnosti za rešavanje stambenih problema gotovo nikakve. Septembarska ponuda stanova za izdavanje pokazala je kako živimo. Ogroman je broj oglasa u kojima se u porodicnom stancicu izdaje soba, ne zato što im ne treba, vec da bi ušicarili koji dinarcic i pomogli da se izgura mesec. A istovremeno devojke i momci iseljavaju se iz svojih soba koje se rentiraju, a oni spavaju s babama i dedama.

U Privrednoj komori Srbije procenjuju da ce manji stanovi koliko-toliko zadržati postojece cene, medutim, najviše ce padati cene velikih stanova. Sekretar Udruženja gradevinarstva i industrije gradevinskog materijala Goran Rodic kaže da ce mnogi investitori koji su se u vreme krize odlucili na izgradnju morati da smanje cenu kvadrata, jer nece moci da servisiraju kredite.

Cene stanova su vec danas manje za oko 30 i više odsto u odnosu na one od pre dve godine. Cak su pale i cene stanova u ekskluzivnim zonama, a padace još više, jer lokacija više nece biti presudna za formiranje cene. Energetski pasoš koji se uvodi vec od kraja ovog meseca bice glavni parametar koji ce uticati na formiranje vrednosti nekretnine.

Stanovi su odavno pali ispod 1.000 evra po kvadratu cak i u dosta atraktivnim zonama. U Novom Sadu se može kupiti kvadrat stana za 700 do 800 evra u ne tako udaljenim naseljima (na primer Novo naselje), a tolika je cena i po obodima Beograda. U Krnjaci se kvadrat nudi za 850 evra, dok je u drugim gradovima mnogo jeftinije, kažu, kvadrat se nade za 350 do 500 evra.

U ovakvoj situaciji slabe potražnje gotovo da je svejedno kakva je ponuda novih stanova. A ona je prilicno slaba, jer stoji dosta neizgradenih stanova, s obzirom na to da mnogi investitori nemaju novca da ih završe, a namera države da im pomogne tako što ce za nove i stanove u izgradnji (do 80 odsto izgradenosti) odobravati subvencionisane stambene kredite nije urodila plodom.

(Izvor: B92)