Krajem decembra nekoliko banaka će ponudi građanima stambene zajmove u domaćoj valuti. Manji trošak pri uzimanju pozajmice, ali bez nade za lakše rešenje problema stanovanja.

Nekoliko banaka krajem decembra ponudiće građanima stambene kredite u dinarima. Ovi zajmovi odobravaće se do 30 godina, i što je najvažnije za mnoge podstanare - bez učešća. Bankari još razmatraju kamatnu stopu na stambene dinarske pozajmice, ali će se najverovatnije kretati u rasponu od 12 do 13 odsto na godišnjem nivou i biće fiksne.

Za mnoge građane i pored ove kamate koja će biti gotovo dvostruko veća od sadašnjih koje važe za zajmove u evrima, otvara se mogućnost da dođu do svog krova nad glavom, jer će u startu imati manji trošak od 20 odsto za obavezno učešće. Otkada je Narodna banka Srbije uvela obavezno učešće, mnogi se ne upuštaju u stambeni kredit, jer nisu u stanju da obezbede potreban novac, kao i onaj za prateće troškove. Glavni razlog za sve manje korišćenje stambenih zajmova je pre svega u niskom standardu građana, odnosno malim platama, sve većem otpuštanju zaposlenih, kao i zbog sve veće krize - kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Uz to, Narodna banka je povećala učešće na 20 odsto, tako da građani sve teže mogu da se upuste u zajam koji će otplaćivati narednih 20 ili 30 godina.

Ministar Dulić traži od NBS da se učešće smanji na pet odsto, a sa druge strane stiže objašnjenje da treba sniziti cenu kvadrata.

U Ministarstvu kažu da to ne mogu učiniti bilo kakvim aktom, jer cenu diktira tržište, dok je odluka o obaveznom učešću za stambene kredite u rukama NBS.

Većina kupaca do kvadrata dolazi putem zajma i ovako visoko učešće i zelenaške kamate dovešće do toga da se građevinska operativa ugasi - kaže za „Novosti“ Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u PKS. - Nije realno očekivati da cena novoizgrađenog kvadrata bude niža, naravno u slučajevima gde je zarada investitora svedena na 35 do 50 evra po kvadratu kao na primeru stanova u naselju „Stepa Stepanović“ na Voždovcu. Ali bilo je slučajeva da investitori imaju zaradu i više od 500 evra, pa onda i ne treba da se čude što za stanove ne mogu da nađu kupce.
Kako kaže Rodić, trenutno samo urbanisti i projektanti mogu da snize cenu kvadrata svojim racionalnim projektnim rešenjima. Projekat treba da se radi tako da u bruto kvadratima što manje prostora odlazi na zajedničke prostorije, a da bude što više korisne površine. Spratnost takođe utiče na cenu, jer do tri etaže nije potreban lift. Cenu stanova opterećuje i to što su sada po propisima obavezna garažna mesta. Ako se projektima predvide tipski stanovi, onda je i cena niža.

Da bi cena kvadrata bila niža, tražili smo da se PDV za repromaterijal svede na najmanju moguću meru - ističe Rodić. - Jeftini stanovi trenutno mogu da se grade samo na obodima većih gradova po prodajnim cenama od oko 800 evra. Veliki udeo u ceni kvadrata imaju razne takse za komunalije i uređenje zemljišta, ali od gradova i komunalnih preduzeća ne treba očekivati da te naknade budu niže. Jer, sav prihod od naknade za uređenje zemljišta i taksi za priključke ide u izgradnju infrastrukture.

(Izvor: Večernje novosti)