Starim vlasnicima i naslednicima do sada u naturi vraceno oko 200 nekretnina. Iz budžetske kase nije isplacen ni dinar na ime placanja obeštecenja

Agenciji za restituciju do sada je podneto više od 5.000 zahteva za povracaj imovine oduzete posle Drugog svetskog rata. Doneto je više od 50 rešenja na osnovu kojih je u naturi vec vraceno oko 200 nepokretnosti. Ranijim vlasnicima i njihovim naslednicima vraceni su lokali, garaže, ali i stanovi koji su u državnoj svojini, što je malo ko ocekivao. Zasada Agencija nije donela nijedno rešenje o obeštecenju. Bez obzira na to što je rešen mali procenat zahteva, u Mreži za restituciju kažu da su zadovoljni što se Agencija prevashodno posvetila vracanju oduzete imovine u naturi, a ne obeštecenju.

Masovniji povracaj imovine, ali i najveci izazovi za sve ucesnike u postupku, tek predstoje i to kada na red dode zemljište - kaže za "Novosti" Mile Antic, koordinator Mreže. - Bez izmena Zakona o vracanju imovine i obeštecenju i uvodenja supstitucije, povracaj zemljišta bice otežan. Država danas samo preko Ministarstva poljoprivrede gazduje na skoro 450.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. A deo poljoprivrednih parcela u državnoj svojini skriven je i po raznim zadrugama, kombinatima i drugim preduzecima, koja nisu razgranicila državnu i društvenu imovinu. Stari vlasnici potražuju oko 300.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Najjeftinije za državu je da im to vrati u naturi, a ako to nije moguce onda kroz zamenu za drugo odgovarajuce zemljište, kao što je uradeno krajem prošlog veka, kada je uglavnom kroz supstituciju vraceno više od 150.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Antic kaže da se sada polako razotkrivaju zloupotrebe oko izdavanja poslovnog prostora, koji je u državnoj svojini. Naime, sada prilikom povracaja te imovine ranijim vlasnicima, ustanovljeno je da su pojedini lokali, koji su formalno dati u zakup po niskoj ceni izdavani nezakonito u podzakup.

Nekome je lokalna samouprava izdala lokal u državnoj svojini, a onda ga je zakupac po znatno višoj ceni izdao nekom drugom - istice Antic. - Na tu masovnu pojavu vlasti nisu uvek reagovale. To je najbolje objašnjenje kako je na teritoriji opštine Stari grad u zlatno vreme za nekretnine 2004. godine prosecna naplacena cena zakupa za kvadrat lokala bila 3,3 evra, a svi znamo da je cena išla i više od 100 evra za kvadrat.

(Izvor: Večernje novosti)