Ni deceniju posle demokratskih promena, Srbija nije obeštetila vlasnike imovine oduzete posle drugog svetskog rata.

U međuvremenu, priča o Zakonu o restituciji, pretvorila se u jednu od, takozvanih "večitih tema" u medijima.

Međutim, državni zvaničnici sada najavljuju da bi predlog zakona trebalo da bude dostavljen pre leta.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić juče je najavio da zakon, koji bi rešio pitanje vraćanje imovine oduzete nakon Drugog svetskog rata, pre leta treba da bude dostavljen parlamentu.

Na tekstu Zakona se uveliko radi, ali i dalje nije potpuno jasno kako će biti obeštećeni naslednici oduzete imovine. Đelić kaže da će restitucija verovatno biti sprovedena kombinacijom naturalne i finansijske, i da će se voditi računa da ne budu ugroženi fiskalni kapaciteti zemlje.

U iščekivanju teksta zakona, deo parlamentarnih stranaka samo konstatuje da se na rešenje predugo čeka, i da će se oko zakona još lomiti koplja.

Potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan navela je da postoji nekoliko nacrta tog zakona i sada se traži najbolje rešenje i konsultuju evropski partneri.

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak rekao da, prema njegovim saznanjima, za sada "nema nikakvog konzistentnog i konkretnog rešenja". "Oko toga će se još koplja lomiti", rekao je Čanak.

Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je da je u Briselu, kada je reč o tom aktu, prioritet pravna sigurnost i da država nema novca koji potražuju vlasnici imovine koja im je oduzeta. "Nije moguće pomiriti potrebe vlasnika i obaveze države", rekao je Jovanović.

Poslanica Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabaković smatra da je zakon o restituciji je jedan od mnogih na kojima se radi predugo i površno, dok poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Zoran Nikolić kaže da ima informaciju da je realni rok da se ovaj predlog zakona nađe u skupštinskoj proceduri u septembru.

Oštećeni još uvek čekaju na svoju imovinu

Oni koji čekaju da im se imovina vrati, jasni su u stavu da je samo povraćaj imovine i obeštećenje u naturi, a ne novčano, ono rešenje koje je prihvatljivo.

Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, podseća da “zvanični državni podaci govore da se potražuje manje od pet odsto današnje državne imovine tako da nema razloga da bilo ko iz vlasti nudi u ime države obeštećenje i novac koga nema”.

“Sa druge strane država ima bar 20 puta više imovine od onog što potražujemo i mi i verske zajednice, i univerzitet i zadužbine”, dodaje on.

Sprovođenje restitucije bilo je jedno od prvih obećanja Demokratske opozicije Srbije 2000. godine, ali su vlasti od tada uspele samo da popišu oduzetu imovinu.

(Izvor : B92)