Prozor na kredit

  • 28.10.2011.

Država će subvencionisati zajmove za rekonstrukciju objekata koji rasipaju energiju. Novac bi se koristio od proleća do jeseni iduće godine. Stiglo nekoliko hiljada zahteva
Država će subvencionisati kredite koje će građani moći da podižu za poboljšanje energetske efikasnosti zdanja u kojima žive i rade. Do polovine novembra, biće poznato da li će se iz Fonda za zaštitu životne sredine izdvajati novac za kamate ili će država pokrivati polovinu zajma.


Ministarstvo je iz Fonda za zaštitu životne sredine već izdvojilo za te subvencije 200 miliona dinara, odnosno oko dva miliona evra. Za svaki objekat podne površine od 140 kvadrata, potrebno je između 2.000 i 4.000 evra za ugradnju izolacije i promenu spoljne stolarije.


Sa ovim novcem, subvencionisali bismo nekoliko hiljada zahteva građana za ovim kreditima, pa računamo da je za prvo vreme to više nego dovoljno - kaže, za „Novosti“, Bojan Đurić, državni sekretar u Ministarstvu. - S obzirom na to da dolazi zima, kada nije građevinska sezona, ovaj novac bi se koristio tek od proleća do jeseni naredne godine. Tako bi 2012. godine najveći broj kredita bio i odobren. Novac za subvencije prenosićemo direktno bankama, jer nemamo način da ga iz Fonda prebacujemo građanima. Banke će odobravati kredite koji će biti drastično povoljniji nego što je sada. Svako ko je kreditno sposoban, što određuju banke, može da zatraži ovakav kredit.


Prema procenama, u Srbiji postoji između 500.000 i 700.000 energetski veoma neefikasnih objekata, što znači da se mnogo energije rasipa. Domaćinstva koja u njima žive plaćaju mnogo veće račune nego što bi trebalo. U ministarstvu kažu da će veće takse, po donošenju Zakona o racionalnom utrošku energije, plaćati proizvođači energetski neefikasnih proizvoda.


REŠENjE


Fond za zaštitu životne sredine puni se najviše novcem od taksi na proizvode koji postaju posebni tokovi otpada i putem taksiranja velikih zagađivača, kao što su termoelektrane.


- S obzirom na to da Fond za energetsku efikasnost još nije formiran, odlučili smo da napravimo „bajpas“ rešenje, kojim se novac iz Fonda za zaštitu životne sredine koristi i u ovu svrhu - kaže Bojan Đurić.

(Izvor: Večernje novosti)

Top