Putem privatizacija poljoprivrednih preduzeća, kako pokazuju podaci Agencije za privatizaciju, vlasnici poljoprivrednog zemljišta postala su i tri stranca. Sa kupcem iz Nemačke, ugovor je u međuvremenu raskinut, ali su u stranom vlasništvu i dalje „Zobnatica“, sa 1,7 hektara poljoprivrednog zemljišta i „Sloga“ iz Zrenjanina, uz koju je otišlo 4,8 hektara oranica.

Međutim, prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, nije dozvoljeno da stranac, ni pojedinac ni pravno lice, postane njegov vlasnik. Ono zemljište koje je činilo kapital društvenih poljoprivrednih preduzeća, ipak je imalo drugačiju sudbinu.

- Zakon o privatizacaji nije sprečavao da stranac kupi preduzeće, pa i zemljište koje ulazi u njegov kapital - objašnjavaju u Agenciji za privatizaciju. - Zakon predmet privatizacije definiše kao društveni, odnosno državni kapital u preduzećima i kod pravnih lica. Zakon propisuje da kupac kapitala ili imovine može biti domaći ili strani.

Međutim, u Upravi za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede odgovaraju da ni kupci u privatizaciji nisu mogli da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta. I to važi i za domaće i strane firme.

- Ukoliko domaće pravno lice koje je registrovano u Srbiji kupi društveni kapital preduzeća, ono može biti samo vlasnik društvenog kapitala, a ne vlasnik poljoprivrednog zemljišta - kažu u Upravi. - Odredba koja stranim pravnim ili fizičkim licima omogućava posedovanje nekretnina se ne odnosi na poljoprivredno zemljište, jer je Zakon o poljoprivrednom zemljištu poseban zakon koji uređuje poljoprivredno zemljište. Strano fizičko ili pravno lice ne može biti vlasnik poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.

KUPCI

DRUŠTVENO poljoprivredno preduzeće „Sloga“ iz Zrenjanina 2004. godine kupila je mađarska firma „Hajdu-Avis“ za 956.000 evra, uz obavezu da u njega investira 401.000 evra.

Zorica Zgof iz Nemačke kupila je „Bajšu“ iz Bačke Topole za 198.000 evra, ali je ugovor raskinut posle dve godine - 2007. Kupac Akcionarskog društva za poljoprivrednu proizvodnju „Zobnatica“ iz Bačke Topole je Petris Kristoforos iz Grčke. On je za preduzeće u čijem sastavu je 1,7 hektar poljoprivrednog zemljišta, 270.354 kvadrata građevinskog i 237.723 kvadrata šumskog zemljišta dao 1,66 miliona evra uz investicije od 1,96 miliona evra.

(Izvor: Novosti)