ODLUKU da se zaduže u švajcarskim francima na dve ili tri decenije najskuplje će platiti oni kojima je rata u trenutku podizanja kredita dostizala pola plate. To znači da nisu mogli da podignu kredit u evrima, jer ih je viša kamatna stopa činila kreditno nesposobnim: rata bi im u evrima premašila pola zarade.

Upravo tim dužnicima rata u švajcarcima danas „jede“ celu platu. A, u međuvremenu, treba da žive od nečega, dok dočekaju da značajnije padne vrednost franka u odnosu na evro, koji su sada gotovo izjednačeni.

Rešenje se nalazi u začaranom krugu: Vlada - Narodna banka Srbije-banke, a „lopta“ se, međusobno, prebacuje od jednih do drugih. Dok se u državnom vrhu ne oglašavaju tim povodom, u centralnoj banci podsećaju da su i do sada podsticali dogovaranje između banaka i građana kako bi se pronašlo najbolje rešenje otplate kredita. U „ponudi“ je bio i reprogram kredita - kada je moguće, na primer, dve godine plaćati samo kamatu, a ostatak glavnice kroz naredne rate na rok koji se produžuje za te dve godine. Nudi se i prebacivanje kredita iz „švajcaraca“ u evro, ali je to trenutno veoma skupa opcija jer su ove dve valute izjednačene, a kamate na evro više.

Bankarima bi najviše odgovarao produžetak roka otplate za 10 godina, uz uslov da Nacionalna korporacija za stambene kredite osigura i dodatnih 120 rata. O tome dozvolu treba da da neko sa „višeg nivoa“. To bi prosečnu ratu od 280 evra smanjilo za oko 90 evra, što bi građanima olakšalo otplatu.

- Negativne primedbe pojedinih dužnika da bi banke na ovaj način samo prigrabile više novca za sebe ne stoje - kaže jedan bankar. - I nama je u interesu da naplatimo plasiran novac građanima, kao što je i Nacionalnoj korporaciji u interesu da ne plaća dug umesto njih. Samim korisnicima kredita je važno da im se smanji rata.


(Izvori : Novosti)