Predlog Ministarstva gradevine koji bi mogao ubrzati legalizaciju zdanja. Trošak upisa u skladu sa primanjima gradana.

Vlasnike bespravno izgradenih objekata koji do sada nisu dobili papire za svoja zdanja ocekuje katastarska legalizacija. Šta to konkretno znaci, objasnice u sredu predstavnicima lokalnih samouprava i medijima Velimir Ilic, ministar gradevine. Kako nezvanicno saznajemo, upis prava svojine u katastru nepokretnosti na objektima izgradenim bez gradevinske dozvole cilj je Ilicevog ministarstva i vec je formirana radna grupa, koja priprema izmene Zakona o državnom premeru i katastru. Takode, na skupu u Beogradu bice formiran i savet, koji ce ciniti predstavnici gradova i opština. Savet ce se takode ukljuciti u pripremu izmena zakona, koji treba da rezultiraju upisom vecine nelegalnih objekata u javnu knjigu o nepokretnostima i pravima na njima.

Ako je suditi po ranijim izjavama ministra Ilica, trošak legalizacije bespravnih objekata bice prilagoden prosecnom srpskom džepu. Ali bez podrške lokalnih samouprava, to nije moguce. Opštine i gradovi, po zakonu, za svoju teritoriju propisuju naknadu za uredenje zemljišta. Za uspeh procesa legalizacije lokalne samouprave bi trebalo, dakle, da se odreknu dela prihoda.

Opštine i gradovi imaju interes da se legalizacija ubrza i u tom smislu podržace svaku ideju nadležnog Ministarstva, ali ce voditi racuna i o interesima onih koji zidaju ili su zidali sa dozvolom poštujuci sve procedure. Dakle, ako se smanjuje cena onda to mora da važi i za redovan postupak, kada se gradi sa papirima, inace se u suprotnom krši Ustav, koji garantuje jednakost svim gradanima. I to ce biti alibi za gradove i opštine, jer najveci prihod ostvaruju od naknada za uredenje zemljišta i teško da ce toga da se odreknu.
Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz prošle godine ubrzan je postupak legalizacije, pojednostavljena procedura obezbedeni astronomski popusti od 99 i 60 odsto. Medutim, uprkos popustima cinjenica je da gradani nemaju novac da podmire sve troškove i zato i ne žure sa dostavljanjem tražene dokumentacije. Izmedu ostalog i zbog toga broj legalizovanih objekata nije premašio deset odsto. Svakako i dalje su nerešeni imovinsko-pravni odnosi i nedostatak pravnog kontinuiteta najvece prepreke vlasnicima nelegalnih objekata da dodu do tapije. Pitanje je koliko taj problem može da se reši, jer država svakako mora da vodi racuna o tome da se postupkom legalizacije ne naruši pravna sigurnost.

PRIMER HRVATSKE

I susedna Hrvatska decenijama ne može da reši problem bespravne gradnje. U avgustu ove godine donete su izmene zakona, za koje nadležni veruju da ce ubrzati postupak legalizacije i da ce veliki broj zdanja legalizovati. Uz geodetski snimak, od dokumentacije se prilaže i arhitektonski snimak izvedenog stanja, dokaz o mehanickoj otpornosti i stabilnosti. Naknada za legalizaciju za objekat od sto kvadrata iznosi 450 evra, a ako je u zašticenom obalskom pojasu 3.000 evra. Uz to, placa se i komunalni i vodni doprinos, što odgovara našoj naknadi za uredenje zemljišta.

(Izvor: Večernje Novosti)